Školski glasnik

Бр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 312.

за собом досадност, друго умор и малаксалост, ебојс пак непажњу. Исто тако и внкање, а и усиљеност — извештаченост и афектирање у гласу — говору, манирима и покретима. Дечје срце и пажњу — у првом реду задобија природност и искрена љубав. Ове особине, не могу се присвојити теоријом било какве педагогије, него потпуним појимањем свог васпитачког позива.

НА САСТАВ: „ДВЕ ТРИ 0 ФОВОШМЦГ. (В. 16. бр. „Школског Гласника" из 191-3.) Г. Лаза Терзин написао је неке примедбе о фономимици под горњим натписом, а поводом овога става у Упутству за буквар Ђнсаловпћа — Лотића: „Метода је ова (т. ј. фонографичка) боља и од фономимнчке, јер док се код фономимичке методе споменуто удруживање представа гласа и писмена вршн посредно , дотле је код фонографичке методе то удруживање потиуно непосредно". На супрот томе Г. Л. Терзин тврди, да се „баш обратно... фономнмиком у игри најнепосредније удружују нредставе гласа са представама писмена". Ова тврдња Г. Л. Терзннога не стоји. За доказ томе навегаћемо ово: Роза Томчањи, рођ. Цукрас у Керешпјевој мађарској енциклопедпји за осповну наставу (I. св. стр. 424-.) под речј.у „Гопотшпка" овако дефинише тај нојам: „Фономимика није нпшта друго, пего нропраћање гласова, елемената жнвога говора, са по једним нриродним покретом руке, којп са односним гласом стоји увек у некој идејној вези". Из ове дефиниције — „пропраћање" — као и из даљега излагања у енциклопедији јасно се види, да је код фономимике глас везан за иокрет, а не и за писме: тек доцније, кад деца знају причу о гласу, онда учитељ покаже дотле ненознато пнсме а уз то понови гест, који доводи у свест глас и везује га без идејне везе са показаним пнсменом. Из овога се јасно види и то да се везпвање нредставе гласа н представе нисмена вршп посредством геста, што је усиљено и неприродно, јер гест нема са писменом никакве мисаоне везе. Да пак фонографичка метода заиста непосредним начином удружује представе гласа и пиемеиа, то је у Упутетву уз буквар у прпчицама јасно нзнесено.

Тврдња Г. Л. Терзина, да је у његову Упутству „изведено исто начело непосредности, као и код новог буквара", не стоји, јер у причицама у Упутству за буквар нема мимика нигде никакве улоге, дакле нема посреднога везивања, док у његову Упутству код свакога пнсмена је мимика посредник. Па н употребљене слике из Упутства Г. Л. Терзина (за писмена а, с, е, х, ф) сасвим су фонографичке природе. И сам гест за х није мимика, јер не подражава неки други покрет људи или животиња. Оволпко је било потребно рећио главним нитањима ради пречишћавања појмова. — и —

Наши школски дневници. Вођење разних школских дневника, па још у нашим школама на два језика(!) јесте једна скроз несносна, шаблонска и застарела ствар; убијање времена и снаге учитељеве. Но, као и свугде, тако и овде, не стоји до нас, да се тога зла опростимо. Шта више, кад се нађе по неко од нас, да протпв тога на зборовима устане, импутира му се чак издајство према роду. Сада је ст.-бечејски срески учитељски збор, на предлог колеге К, Замуровића, донео решење, да се преставком на Шк. Савет затражи укндање вођења тих дневника из многих и многпх оправданнх разлога, од којпх је један и тај, да ти дневници сгају годншње до 10.000 К. Збор је закључио, да се позову п сви остали срески зборови да. потпомогну ову акцију. Предлагач К. Замуровић, уместо вођења дневника, предлаже, да се по школама заведу прегледно израђени специјални наставни планови, те је послао таки један план, за III. р. Радо уступамо места другу Кости, само бп још радије иримили вест, да како он, тако н још који од практичнијнх раденика приону на посао, те да напишу по неки уџбеник по најмодернијим наставним п васпнтним начелима, без којих се оваки прегледни и честитн наетавни планови, по данашњим застарелим и неподесним не дају створити. Па, да би одмах већ п почетак саме стварн био као што треба, молимо колеге и колегинице, да овако специјалне наставне планове п за друге које разреде, па ако је могуће у што више комбинација, изнесу у „Шк. Гласнику".