Školski glasnik

Вр. 19. и 20.

тколски гласник

Отр. 328.

сва ова подела градива за спец. наст. план само покушај и тек у току од 2 до 3 годинс моћиће се нешто одређено означити, док се бол>е упознамо са економијом времена за овако подељено градиво, те изведемо потребне измене и допуне у размештању градива. Сад ћемо прећи на Срп. језик. Долази прво: Отгледна насшава. Овде би требало да имамо спремниг градива за декламовање за сваку јединицу у методској обради, јер у читанци нема за све то помићног градива. То ћемо ми морати сами истражити и у току 1—2 године прикунити што боље, те изнети груписано да се можемо сви тиме послужити. Те песмице не смеју бити дугачке као што су ове у садашњој читанци, него што краће а уз то лака и разумљива слога. Градиво које је у овом спец. наст. плану обухваћено у месечним одсецима., подел>ено је код мене на недеље овако: (ПрочиШаШи Тсрво месечну поделу, па онда недељну.) Код овог градива мора се пазитијош и на поотепеност која је потребна код учења мађ. језика, с тога држим да је подесније узимати прво оно градиво које је деци иознатије и које се може обрадити помоћу ствари, па носле тога оно што је апстрактно. Зато је у октобру узета после најобичнијег упознавања са школским редом, прво обрада ствари у школи, затим обрада школске собе, па тек после тога дечја имена и презимена, а са свим у вези прелаз на опис тела и његових делова. Но држим да би за обраду мађ. језика лакше било кад би се са описа школ. собе и њени ствари прешло на опис собе за становање и кухиње и њихових ствари, затим опис куће, дворишта, па врта, домаћих животиња, па тек онда да се пређе на личност ученикову, породнцу и рођаке, као и радње ученика што су у вези са његовим кретањем у школи и у породици. Држим, да су у овом последгвем градиву тсжи мађарскп изрази, те да је с тога нодесније, да се то градиво каснијс узмс кад се деца мало већ привикла елементарним појмовима мађ. говора.

0 градиву за упоредно учење читања и писања мислим ово: У припреми за учење читања, растварање реченица, речи и слогова, држим да је сасвим бесплодан иосао нарочито у сеитембру и окШобру тек што су деца ушла у школу. То би се могло оставити тек за другу половину године кад деца већ знају читати и писати те да се на практичној употреби тога у писању што лакше а и боље упознају. Иначе држим да је подела писмена у доста повољном сразмеру узета, само незнам да ли ће бити у складу са садашњим букваром јер је овај доста тежак у своме почетку. Зато што већ кад 5. писмена има доста тешког исчитавања (оспа, поспа, спаса, апс, спас, пса и т. д.) а што се даље иде има тога несразмерно све више. Уз то и градива за читање код појединих писмена има знатно више, него што је то било у Натошевићевом буквару. Писац садашњег буквара, колико ми је познато, држи, да би се, у колико је теже исчитавање доста рано узето, могао учитељ исиомоћи тако, да у прво време савлађује лакши материјал, а касније при понављању да интензивније изради и оно што је теже, јер су деца тада спремнија у шчитавању. •Ја већ од више година не радим таким методом какав је заступљен у нашем старом и у новом буквару, него се служим методом, коју немачки методичари сад зову вокализацијом гласова. Помоћу ње обрадим прве основе у читању без буквара на школској табли и тек кад дођемо до 10 или 12 писмена читамо букварски део. Што се тиче градива из српског језика у II. р., то ми није у овом спец. наст. плану доста прегледно изнешено. У овом разреду морамо рачунати нарочито код градива из очигл. наставе и читања на ту околност, да читаначке предмете морамо узиматн и према понавл>ању градива из науке о вери, а у исто доба и према градиву из вежбања у говору и мишљању. С тога и. пр. већ у октобру због обављеног понављања библ. приче о Створењу света, мора се узети из Чит. 2. предм. који говори о