Školski list

372

намч. се поаната нини, и колкогодђ емо научвни на нђг; 1 , опетЂ в етраноЈемеки производ г Ј>, кои ието онако г >лв!№> путг и силне земл^ прећи мора, докђ до наса доспе, У гожнимђ краевима Азие, у источнои Индии, Кини и свнма већимг островима, оеобито на источнои етрани А>|ерике, у слободнимг државама, у Мексици и Бразилип, расађуе се по великимЂ просторима землЂ едно рает'!;ние, кое као и наша жита у Фамилиго трава спада, и кое е по изгледу сила на нпшу трску наликг. Растћние то зове се по шећеру коегг дае, шећертрска. Европеици познали су шећертрску текг у време крстоносни ратова кадг су у источне земл® и у брусалимт> ишли, и онда су е пренели и разсадили по мжнимг краевима Талианске. У 1 в. и 17, столБтиго пренелису е и равсадили у Америк;?, где се за кратко време разсадницп ови силно умложише и трговина са шећеромЂ махЂ нреоте, алг и повода даде онои бездушнои и нечовечнои трговини са уобл^МЂ Црнаца. Као еваки усе†и расадт., тако потребуе и шећертрска брижлБиву негу, и за беркћетно приннћ нуждно е млого кише. Деветогг месеца уцвета и овда е лепо видити; а дванаистогг месеца пожути и листг се осуши, и то е знакт., да е трскп узрела, и да се садт. може сећи. Садг е почну са оштримг сикирицама бливу главе сећи, одсеку вррове, кое илт. рачсађуго илг марви за рану даго, одчупаго лишће, кое илђ на ватру гору илђ за подстирачЂ подђ марву узимлго, а трску изсеку на штапове одђ три стопе дугачке, коихђ по 20 илђ 30 у еданЂ снопђ вежу, и у воденице илђ суваче носе. Овде буде трска са великимЂ и тешкимЂ валвцима изгнЂчена и изцеђена, цедећи се сокђ крозЂ левкове у веливе казане уваћенЂ, где се малко укува