Školski list

313

и пена сбаци. Носле се у другимг казанима 1(»шг веЋма укувава, и у нФга мало цеђа метне, кои му сву киселину што е има одузме, и онда се у бурадг сипл^, где се стиене, упитин и стврдне. Лошии шећерг, кои се неможе да стисне изпустисе оздо у друге судове да ивцури, то в моласа илг еирупг, гаи в црвенв и узимлћсе за пециво ракив одт. шећера, го е румт.. Онаи у бурадма остагоћи шећерг зовесе грубт, шећер -б, Фаринг. Кадг се оваи сасвим'1. стврдне, и осуши, онда се шалћ у Европу, и ту се у шећеркувницама (раФинериама) нречишћава, раФинира, и у калупе главе лив. РаФинирати в шећерг тврд в и бео, а груби шећерг брашна†е и мркг. у нашемг се царству сваке године више од б по милиона центм шећера раФинира и нотроши. Нанвећа частБ од-б тога потроши се у каФу и теи, » остало за кувано воће (г1ип81оћ81) у колаче , у апотекама и на друге занатлиеке потребе. Алт. то ние са†шећерг што се у нашемг царству нотроши. Будући да се шећера налази и у другимг растЂнилма не само у шећертрски, то су лмди кушали и из 'Б други расгини шећерг цедити и правити, и тако га праве данасБ изђ вдне репе, и тога шећера начини се у нашемг царетву сваке године близу 300,000 центи, кои се такођерт. сав% иотроши. Кодт. каФе в зрно, кое е по трговину тако важно, а кодђ шеВер-трске в сок. каФа намг се доноси оиака каква е одг нарави, и ми в текг онда пре негг што ће мо е пити учинимо. Шећерт. намг долази већЂ учинЂнг, само не израђенг. него текг снремл Ђ нђ а овде се сасвимт. учини и изради. Алг има 10ШЂ вданБ трећи страноземеки производг, кои намг е далеко важнии постао, нежели каФа и шећерг, таи се добин одг едногг трећегг нрекоморскогг растћ-