Školski list

107

севе, свезе, копче и т. д. вала разпустити , а тешке сбацити, и болЂ е бост. него у дебелимт. ђоновима играти. Свако дете има свое одређено место, кое несме променити. Места се одреде на редове, врсте, глиде, свако место толико едно одг другогт. размакнуто, да деца ни пруженомЂ рукомт, ни ногомт. едно друго доватити неможе. Ако би мало места било, валн децу на два илђ више одделЂнн разделити, пак да едни чекаго докт. други риде. Свака поединце игра ради се доклегодЂ кое дете издржати може, али се ни едно присилнвати несме, и учител$ВЂ е посао пазити, пак ленм децу дражити, да дуже издрже, а живлго задржавати. да се преко мере ненапинго. Болешлвива илт, саката деца нека, нису за неке или ни за кое игре. При игри има редт,, мирт, и покорностБ наистрожие наблгодавано бити. П р в о к о л о. 1. Сшоинд. Сва деца, почемт, су се на свон места ставила, имаго главу дигнути, прса напредт, изпупчити, да се леђа (вртеница) изправе, где трбу мало унутра уђе , имаго ноге узправити, у коленима и куковима укрутити, стопе петама саставити, прстима размаћи. Цело се тело држи круто као запето, само су руке слободне. Одђ доброгЂ стоннн зависи лакоств игри; зато се мора ово строго изтеривати, ни едномт. детету непуштати да млитаво и глинџаво стош, ербо се са таковимг никадг ништа неуради. 2. СшопнЂ на арсшима. Кад еу деца доникле право и круто ностонла, учителв командира: „на прсте!" и сви се дисну, пропну на прсте, колико кое већма може, непопуштагоћи крутогг држана, и издрже на прстима што кое дуже може. Овомг ее игромЂ мишци листова наивећма снаже.