Školski list

218

унгарекихт. вармеђа к спа1а подиадне. УслЂдђ овога заклшченхн имала е престати србска поморишка и потиска или бачка кравна, и народт. србскш имао би иат. военогг у провинц1ално, паорско етанЂ прећи, али извршен1е ове диеталне одлуке до 1745. године у Баччои н1в ее у дЂиство привело. За тмхг пет^ година постонла е дакле и сомборека и цеда оетала бачка краина. Она е стонла подђ управом^ еегединеке воене команде, и аридворне сочлеиителне комисга у Бечу, кои еу е' мЂстнимг командантима вовнмх!. мЂета допиеивали и нБима запов^дали, Дописи, кое е поменута команда водила, бк!ли еу иа ербскомг езику. Цела краина звала ее већг около 1745 Потискомђ , ако и естг сва готово Бачка, подђ тбнп . именомЂ разумевала ее. Главни шавцеви 6 бми су ови: Канвижа, Сента, Острово (Ада), Сентомашт., Феудварацт., Обровац, Товаришево, Богчиновацг, Бреетовацт., Сомборг и Суботица. У ово време преселе се многи сомбореки СрблБИ у Сремг, и у шаикашк!и батал1онг, веМи део оФицира, и еами потомци Бранковићеви у Сремг су прешли. Села Голубинци и Лађаракг у варадинскои регементи, а ЖабалБ и ГорнБш Ковилб или Шанацг насел^на су ионаивише одт> Сомбораца. Архива краине сомборске до 1745.год однесена е по евои прилици у Варадинг или у Митровицу. О симђ ове сеобе између 1740. и '760. године многе породице сомбореке одселиле еу ее у Шжну Руеш. Напротивг у то исто време доеелиле су се н$ке породице србске изђ Баран1з и изђ горнб Унгареке у Сомборт.. Грци, и Цинцари, кои еу као трговци овдЂ ее између 1740 и 1790 наеелили, еасвнмЂ су ее посрбили, — 1744. год. подпадне горнн варошг сомборска са селиштама Буковцемт., Пиперошомт. и Браћевићемт. подђ влаетт. камералну и прозове ее паор1а ва разлику одт. долнћ вароши коа се милитарјомЂ звала, НЂмци те иете године из Аустр1вЈ