Školski list

616

отчеву, кок) 8 са сооомђ ионела бмла. „бли вамг иозната ова колаина и оваи влатант, ланац г в ? учтиво за1шта га оаа." 0 та то е онаи аманетг, ког-в самв л моши доброи кћери о растанку нашемт. за споменг дао. Н еамг. е заветовао да аманетЂ таи никоме изг руку недае. Т б 1 дете мое, мора да си с' нБоме врло добро позната, и она ти е колаиву ту по свои прилици само за то дала да мене с' нвомх лакше уверишЂ да те е она к' мени иослала." „Милана ше никоме аманетЂ твои дала, — одговори она, — погледаи ме добрвш моиотче! а сам& твол единица, л самБ Милана твон!" Она е, пре него што е другш путт. у тавницу пошла, мрку бого еа свога лица спрала, и сад-в принесавши светилникт. блнже, учини се она отцу своме да е много лепша, него што е пре бвиа. Бела и румена бон преливаше се на нежни образчвЋи нФни, као што се прелива белило крана у близкости румене ружице, или у багрености хотрен^га неба, кврчасте плаве власи красише јои главу, и сузе блиетаху се у н г Енб1мт . очима , дочимђ се она умвлнто осмеваше. „Милано, сладка мон Милано! — с'радошћу повиче Браниславг, и испусти на землш колаину, — оди, оди, да те загрли твои родителв. — Садт> немаримтј, ако ће се и камените стене замка овога на мое теме сурвати, кадт. самв само ту утеху дожив!о|, да дете опетЂ видити , и моимђ родителвскимт. нрсима пригрлити могу. С овБшт, речма пригрли отацг свош кћерцу к' срцу своме, и ороси лице нЂно обилнммт. сузама радости. Милана е такође плакала, и задуго ништа друго нге могла изговорити, само ове речи; „Отче, добрБШ мои отче!"