Školski list

617

„Али кажи ми за име Бонпе еладко дете мое после дужегЂ плача рекне отацг , — како си тм у БрестовацЂ дошла; приповеди ми шта е приморало вдиницу мого, да у службу ступи кодг едногг од-б наиманБИХт. служителн у овомт. замку!" Милана приповеди у кратко све што се с' кбоме после несрећногг растанка догодило , како 10 е Марко гостолнзбиво примш, и како е она на ту мисао дошла да у Брестовцу службу тражи, да 6 б 1 тако прилику добила , за отца евогт. чути и н$га видити. „И еадЂ — завршивши довде познату нама повестБ свош продужи Мииана, — Богђ е топлу мом молитву услишао, и пламтећу желш срдца мога благослов10. Н самв добБиа ево прилкку, да тебе наимил1и мои родите.по чеш!>е виђати и надгледати, и твое мудре савете слушати могу! 0! та л самБ садЂ наиерећниа кћи на овоме свету. Одђ садт. ништа више одђ благога Бога нежелимЂ, него да тебе изђ ове мрачне тавнкце избавл^на и слободна видимђ !" С' сузнБШЂ очима пресече отацЂ нФну беседу: „Ахђ ! не наисрећшн, али ва цело наиболн, наичестиТ1Н си тб1 кћа, драга мон Милано, а л еамв наисрећН1И отацЂ на евету. — Мени блше тешко сносити ударЂ судбине, кадЂ самБ златанЂ ланацЂ са желвзни окови променити морао. Али сада благодаримЂ Богу на томе ударцу, кои ме е научш познати и ценити ердце единице мое. Кздђ ме е светлБш царЂ нашЂ пре неколико година за мое заслуге овомђ колаиномЂ на златноме ланЦу одликовао, држао еамБ ее за наиерећшегЂ човека на свету, али садЂ у тешки окови ови, кои ми ран^но раме непрестано цозлеђуго, држимЂ и себе за млого ерећшега него што онда 6 бшхђ . ТеретЂ овб 1 хђ окова мени шв више нееносанЂ, и ово сладко тренуће небБ! дао ни за какво благо овога света!