Školski list

180

0 памтенго знамо као и о оеталимЂ умнимт. снагама то на известно, да се упражннванФмг оштри и снажи, а неупражнпванФмт, затуплгов. Ние нуждно овде примере изт. исторве наводити о Митридату, кои е 20 езика говорио, о Красу римскомт, наместнику у Азии, кои е сва она силна грчка наречиа ва1точние знао, о Киру персискомг кралго, кои е у свокш големок воисди свакогт. воиника поименце знао; има такови примера крозт. све веке до даеасв, и сви се као чуда приповедаго и хвале, а све е окромт> ириродногг дарованн упражннванЂмг дошло. Да е дарт. паметена врло важанЂ, о томђ ни сумнћ нема. Остарили лгоди ни за чимђ толвво нежале, као за тимг, што ихг памтенФ оставл«, што у часу забораве, промену, забуне ствари и лица, пакг их ј. то у наивећу сметнго доведе. Колику еу важностг сви стерии педагоги на иаметнЋ полагати, види се изђ оне речи њиове, где веле: Тап1иш змтив, (|иап1ип, гаетопа 1епевдш, т. е. толико знамо, колко памтимо. Зато е у старои школи памтенЂ наиважнии готово едни посо био. Противу те едностраности Русо се први са свомђ снагомт. подигао, и показао, да оно знанЂ, кое само у памети а не а разуму имамо, ние никкаво, ние ни имека знана вредно. Алђ онт, е опетг на други краи претерао, хтео е, да се башт> ништа на наметг неучи, и многи су се нФга држалм, те тимг не само ту велеважну снагу ума сасвимЂ аанемарили, него и дело изђ тогт, исходеће изображанЂ умео и душевно запустили. Новиа е школа важностЂ обоегЂ увидећи признала, да знанЉ, кое само голо у памети стои ние сила вредно, ал е врло важно: да се свако ту прво смести утврди и намножи, да се тимђ материалг осталимЂ вишимђ умнимЂ снагама спреми, кои ће прерађивати и у свое створове склапати мо!ш. ПамтеиФ е у детинетву наиживл^, пакЂ тада га валн и наиживл® иредЂ а се узети. Колико е тада памтенЂ снажно наибол$ се види изђ оне лакоће и брзине, којомђ мала деда езикг науче, Готово сва деда разумеу већ на почетку треће године ма» терни езикЂ толико, да еваки говорЂ старии лгоди о стварма видимимђ разумеу, и све свое жел^ и потребе сасвимЂразумљивока« зати умеу. А где се 8а тимђ стане, ту деца до шесте године по два три и четирЂ езика лауче. Колика гомила понма, и колика израза! Алђ ние ни чудо.У томе су добу живота остале умне снаге хошђ врло слабе, и незаузимлго ни пажнф ни времена. Детил е душа илђ јмђ подобанЂ празнои табли, кон сваку дрту и утиеакЂ иа чисто прима, и њихђ тимђ чистие и нсние задржи што е манв други дрти и утисака ту. Штогодђ тада на нш