Školski list

252

заповести бнла, то и 11 глава ка бвреима потврђуе: „Всром Аврам, ЈосиФ . . . Моисеи велик бнв . . па и христос е онима кои су веровали у н4га лгобав чинио, и целио их. А ако више штофа код „вЂруго" има за сродна и удесна изречешн више се и зими може нег лети научити. Ово е на миг г. проте прекинуто. План за ученб писанл, читана и рачуна ние поправл$н већ е по старом остало. Код п4ниа почем су се неки приликом испита тужили, да немогу све прописане ирмосе научити, питао е г. управителв колко кои мисли да може. Тителски мушки и сви женски учителви били су за ове ирмосе, Лочки и Ковилбски за 6. ирмоса. Овде се опозишл ше могла уздржати да се оваки арам усвои, него кад никако г. управителБ да л опусти да се ни еданЂ неучи, даду гласг за ускршњи и преображенски. После дуге препирке и жалбе од мањине, да се слабо за тропаре воскресне и светитељске кои узрок воскресенн и живот светитела лвллго мари да деца знаду, а да све ирмосе кое ни учитељи незнаго ше лако научити, препоЈ>учи г. управителвда колко кои може нека толико учи, што више то бол^. Али да се што више деца са осмогласником упознаго и гласове да уче. Носле подне држана су предавана, сами учителБи питани су и одговарали, наипре лоиии код кои е у ком предмету слаб испит 6 бш. Вредно е саобштити вам и то, да наше обштине сваке године окром нодвоза учителго по \ Ф, а г. директору по 5 Ф. на дант, док норма грае даго, а било е кад смо 5 и 8 дана држали норму. —

М. Из Шаикашке. Немогу пропустити — премда сам се закаснио — да милом роду мом несаобштим, каква е црквена свечаност ове године на 1)урђев дан у Тителго била. Тога дана о готренго преч. г. Атанасие Поповић свештеник лви народу, да ће се носИти литиа на жита, и позове родител^ и старешине да сви с свопм млађима у цркву на службу Божиго дођу. Ово неколико свештеникових речи троне лко народ, и тако кад у девет сати звона зазвоне, са свиго страна варошице сакупи се народ у храм Божш. Кад се служба поче помислио би човек да е у неком анђелском друштву, на кое нас опомшшше и побуђиваше умилно служен-6 свештениково, кое билше са одушевлеиБм, волбом и светом ревношћу. Пошто се литургиа сврши, опомене свештеник лгоде, да би за време литие у сваком обзиру били примерни, и на срце им стави, да како у скупу пођемо, тако у скупу и натраг У храм да се вратимо. — УчителБИ овдашнБИ у наиболБИ ред децу ставе, кол су путем умилно понла. Литил е траала до близу два сата а може бити и више ер су жита подал^ од вароши. Но поштованоме свештенику небил то далеко, ер га пастирска ревност, и побожност одушевлаваше. — Кад дакле ириспесмо на жита, ту е желио народ само до свога духовнога пасгира допрети, да слуша речи Божиег Еванђелин, и свете молитве. Са жита се сав народ у наиболЗзм реду врати у цркву, где свештеник