Školski list

136

Во и јелен. Громоран во и лаки јелен стајаху једаред заједно на ливади. Јелену! рекне во, ако би лав напао на нас, да обојица сложно на њега ударимо. — Не ишти то од мене, рече јелен, зашто би ое ја упуштао на лава, кад ми је и боље и сигурније уклонити се.

Лептир и чела. Летећи око бокора цвећа опази лептир на неком цветку челу, која се онде подуже бављаше сисајући мед, пак је иео у п <.< упита: а што си се тога једнога цветка толико прилепила, а не летиш као ја играјући се час овим, час оним. „Па која ти је корист од те игре, рече му чела, и диже се пуна меда, те оде својима.

Ветар. (За малену дечицу.)

Ја сам ветар, дпжем пра; Зар вас није, децо, стра! Сад сам дете ка и ви На ћарлијам које'гди; Сад сам вијор, момче оло, Играм коло наоколо ;

Сад вам цичим као гуја, Сад сам ветрић, сад олуја; Затворите прозор, врата, Да вас ветар не замлата. Ја сам ветар, дижем пра, Зар вас није, децо/ стра.

Дете и тица. (По немачком.) Дете. Ух, да имам лака крила, да полетим, хај, Да полетим испод неба као оро тај! Тица. А ја дете да имадем тако управ ход, . И да зборим тако лепо ко ваш људски ро^.

д.