Školski list

153

БАСНЕ. Драги камен. Дође некв још неуглађен па таман драг камен у кујунџиницу, и опазивши онде своју браћицу, како се сјају и какву -живу светлост бацаго, зачуђен упита их: Ко вама даде ту дивну светлост и те миле боје? Вештак, рекоше му, тарући нас о тврђе камење, гладце. Овако е добра школа; тарући свали ону гробу кору с душе детије, па изведе урођене даре на видело и развије их, те се сјају пред светом још боље но драго каменб.

Магаре и вук у шкоди. Магаре и вук до|?у у школу да уче, како се имају у свету владати. Учителв говораше: Ко ништа незна, тај ништ' иневреди; и учаше: што ниси себи рад не чини другому. Али вуку се учини, да је казано,: што ниси себи рад, чини другому; а магаре држаше, да је речено: ко ништа незна, тај и вреди. Тако изађоше обоје из школе, и тако осташе, док оног не умлатише, и овог не одераше.

П а њ. Моја је прича жалостива, али ће можда друге научити, да буду паметнији, рече она ушата слушкиња, што оно испод постеље чека, да .вуде изува, па онда овако настави: Ја пањ бијах, и дођо у шаке вештаку, који хтеде од мене истесати крст, па да ме сви љубе и поштују, и поче ме тесати и пилити и гладити и дотеривати, све га зној попадаше. Али моја тврда и чворната глава не хте за његовом руком него све пуцаше у страну. Најпосле викне он срдито: кад нећеш да будеш крст, па да те сви лгобе и поштују, а ти буди онај последњи слуга, па нека те сви ногама гурају и газе. 'Гако ти ја на место крста, којем би се сваки клањао, ево изађо слуга, о којег сваки своју обућу таре.

Пиле у љусци. Још у љусци беше пилету дуго, те још ни паперја не имајући утече пре времена недозрели пород- Ш шта би с њиме? То нека кажу они, што пре времена оставе школу.