Školski list

172

у Бачкоб укинута, онда су Срби у Потисига на основу србских народних повластица, и свонх заслЈта силно желили задржати автономиго свога округа, да би у пределу овога свого веру од 1езуитског гонена а свого слободу од спаинског тлачена сачувати могли. На молбу нбихову царица им године 1751 даде повластицу кошм се потиски србски округ у Бачкои од роботе ослобађа п под автономну управу свога народног поглаваротва ставли. У то време у целом потиском дистрикту небиише никаквог другог народа осим Србалл православне вере, коима е та повластица за отличне заслуге нвихове дарована. Но пре него што е ослобођенб дистрикта обнвл^но, дакле између 1840 и 1851 године, врло многи Срблви из тога 'пред^ла разселили су се кое у далБну Русш кое у Банатска села Крстур, Чоку, Санад, и Мокрин, и тако е у таи мах многа дистриктска землл у иарлогу лежала, ниги е бпло доволвно руку за обрађиван'1; пространог землБншта. Срби из Бачког подунавлл из Чонградске и Стоинобеоградске жупание хтедоше се у потиском округу населити, и гу уточишга за свого веру, народност и слободу погражити, али спаие нБихове стану на пут овом изселлванго, и задржавагоћи стоку и остало живо благо народа овог отешчаго им и готово немогућин учине извршенЕ оке красне намере. На то по плану од жупаниске и коморске управе удешеном поврве римокатолички, Мађари, Словаци и Бун^вци из горнЈ Угарске у дистрикт Бачки и населе се на землви србскои заузевши скоро половину земл1> као свого собственост. Срби се нису противилн овом населБиванго него су 10ш досел1>нпцима землБ покланлли, цркве и школе им зидали и драговолбно саизволели, да ови иноверни и иноплемепи дошлаци сва она права уживаго, коа су по смислу повластице едино днстрикгским православним Србнма припадала. Тим начином године 1774 понови се дистриктска повластица с додатком, по коме се права дпстриктска подеднако на Србе и Мађаре поделе. — Породице србске, коих су предци у време укиданл милицие оФицири бпли добиго племство угарско и племићке куринлне земл4. 'Гакове су породице: 1еремићи, Заке, Међански, БодрлБице, Брановачки, Тешићи, Николићи, Воиновићн, Каракаши и др. — Римокаголички доселбници, по томе шго им се у цркви саио мађарскн проповедало н гшило, и шго се у шко.ш сало мађарски учило, на брго се сви помађаре, и сад већ у целом дистрикту врло мало бун^ваца а нимало словака нема. Осим садашнвих дистриктских места, но смислу прве повластпце од 1751. овом дистрикту припадати бн имао ЖабалБ, Чуруг, Горнви и Долбни Ковилб , но ова четир места одцепе се од Дистрикта и припадну шаикашком округу. У Потиском Дистрикту находе се ова места : Мартонош село на Тиси близо Сегедина са 4000 жителл, међу коима има више од половине Србалн, кои су вредни лгоди и добре газде. Стараили србска Канвижа, варошица са 10000 жителн, међу коима е едва нешто више од 1000 Србалн. С е н т а варошпца с 15,000 жлтелн од коих су 3000 Срби. Овде е принц Евгенне Савоиски године 1697, Септембра 11 (по новом кал.) над турским султаном МустаФом II. славну победу одржао, изтиснувши Турке из нбпхових тврдих обкоца, и нагнавши их на мост што