Školski list

343

обште. Прва седишта Србалн у БоДки и сеоба у ове гожне пределе. Срби постаго Хришћани. Кирил и Методие просветителБИ Славнна; Руси прииаго св. крштепћ за време вел. кназа Владимира. 0 великом жупану Властимиру, о крал&вииа пре Неман4 нарочито о св. Владимиру и Вопславу. — 0 НеманБИ, св. Сави, СтеФану Првовенчаном, Радославу и Владиславу. — 0 кралвевима Урошу великом, Драгутииу, Милутину и СтеФану Дечанском. 0 Цару Душану Силном и нбговом Сину Урошу. 0 Кнезу Лазару, о пропасти Царства Србског н о високом Стеваиу, — 0 Србским Деспотима у УгарскоН, и о делима Сибшшнина 1анка и Кралл Матие. Пропаст на Муачу, и заслуге Србалл за пресветли дом Хабсбуршки под Фердинандом I. Обсада Сигета и Никола Зрннвски. Сеоба Срба у ове земл4 под Патриархом Арсением Чарноевићем, права и повластице Србског Народа у УгарскоК и у ХрватскоИ, храброст Србалн под предвођенћм подвоиводе 1ована Монастирлие- — Животоииси Доситиа Обрадовића мудраца Србског, Архимандрита 1ована Раића историка и Богослова, и Саве Текелие великог добротвора младежи србске. Црте из Историе ослобођена Србие од Турака 1801 и 1815 године. Уз повтораван^ оних народних песама што се уче у III. разреду, овде се уче и ове песме: Урош и Мрннчевићи; Цар Лазар и царица Милица; Марко Крал4вић и ђемо Бр^анин; Марко крал^вић и Бег Костаоин; Деоба 1акшића; Предраг и Ненад; Агованћ. Па краго године чнтаго се предмети о радиности лгодскоИ, при чему се дае ученицима понм о раднви и привреди, о поделенго послова међу лгодма, о занатима и Фабрикама, о купованго и проиени, о трговинама, и о трговачков раднви; особито им се улива у срце лгобав к' трудолгоубивости, и к' изученго раднћ од кое ће живити, и кошм ће по времену себе и свое издржавати, а обштинству као полезнп чланови служити. На оваВ део Читанке има се велика важност полагати, по томе, што ће већи део ученика из овог разреда на занаге и на трговину одати се. Заради разбистренн поимова о дужноетИ човЂка као члана иородице, и црквене и грађанске обштине, читаго се предмети под бр. 72 о друштву лгодском, чему се иридодае шш и унућеић на нрава, коа сваки грађанин и уставнов землБИ овоИ ужива. — Напоследку понавла се у разговору наука о човечием телу, о умерности и о чуванго здравлн. (види у вел.