Školski list

77

дужности; од учнтелл треба да е далеко шшнство, картан г Б, скитан4 и псован^, од н4га нека е далеко свака смутнн, сплетка и лаж, зато, што е то само злоћудним и непоштенпм лгодима своиствено. Дакле, кад видиш таквог учптелн, кои е удал4н од речени порока, тада зиаи, да е такав учителБ посланик неба и избрани уд човечанског рода ; кои човека човеком учини- И гакви учптелви код свигопошгени и паметни лгоди заслужуго сваку част, похвалу високо уважен^, и сваку помоћ и награду. А напротив они учителви, кои с вишепоменутим пороцима другуго, есу упропастителки невине д^чице и отровници непокварене младежи; такве учител§ или бод4 рећи упропастител^ народне просвећени лгоди и лгобителви човечанства презиру и с м4ста светин4 гоне, да невалнлци незапремаго оно м^сто, ђе би други способни и честити пуно користи учинити могао. Р. 0, сладки брате Борко! кажи ми имена ти србског: еси ли ти онаи исти Борко, што си самном прие неколико година овце чувао ? Б. бсам брате онаи истн пређашнћи; али ми е хришћанско воспитан^, света и моћна наука душу и срце облагородила и свестним ме учинила. Р. Свемогући Бог нека те живи, премили Србине Борко! кад си положио такав велики труд, да до те науке дођеш, и срдачно ти благодаримо, што си се потрудио да наш такови валани н полезни ствари изпричаш; него молимо само: кажи нам шш штогођ. Б. А шта више да ти говорим брате Раденко! за сада е доволбно казано, само ако то божествено • с$ме буде пало на добру и обрађену землго, т. е. ако само буде имало поштени , праведни и благородни срца, кон су га топло примила и разум&ла! — Него при растанку рећи ћу ти тш ово: Ти драги брате и премили друже, кад се налазиш сваки дан међу народом нашим, с божие стране молим те, кажи му: нека своиски озбилвно и наиревностние подиже народне школе, и нек за нби набавла добре и валане учителЗз; ер знаи роде мои мали! да е просвЂта и наука наивећа моћ и снага, с котм се све постићи може, и кон нетрпи сиротинго. Зато вазлгобл^ни брате, Раденко! заклинбм те живим Богом и предрагим нашим именом србским, и именом свети НеманБића, поздрави ми мили и лгобезни народ наш, нека с тобом заедно непожали преполовити свое иманЈ подижући просв^бту и свету науку, коа е кадра црко незнанб од нас у бездну ст^рати, густу таму с очиго скинути и учинити нас да будемо лгоди међу лгодима !! ! После овогразговора, пЂвали су ученици врло л4по слбдећу п^сму: 0. Раико, мило д г Ете, каквае' ова радост, то дивно весел&, коме ли свечаност ? I): Ова радост, бабо, у част е и славу, светителго Сави, србског рода глави. 0. Ал кажи ми Раико, кпкви су то лгоди, коли е то с тобом? I) Ово су нам бабо, дооротвори наши , руковође среће , старатслби наши. — А ово су овђе, млађани другови, мила браћа Срби, лоза НеманБина, потомци Душана. 0. Бог вас живио, Раико, с ваши наставници, с добротворма школе, кои 6 помажу.