Školski list

296

уважаваго; себе е пред децом и пред народом правио мпнбии, да нви већма уздигне, и говорио им е обично: „Мене сад виде ова деца и лгоди, па ко зна кад ће опет, ал вас имого вазда пред собом, ви сте ии апостоли и благовестници, ви сте. им учителБИ и старешине, вас вала да они свагда поштуго и високо цене и уважаваго, па нека то и од мене виде. Где га е неделл затекла ишао е у цркву на готрен^ и на Литургиго и примагоћи наФору лгобио е служећег свештеника у руку, што сада код наших капутлии већ више ние у обичаго, и кад му е кои од другова свештеника застиђен ово пребацивао, ил унапред га молио, да то нечини, одговорио би му смешећи се. „То ти чиним зато, да сам себе већма поштубш!'' — Лгоди су се чудили и дивили овакоИ снисходлбивости, и после н&гова пролазка свештенике свое, већма су уважавали него дотле. С 1 тога су се и свештеници долазку н^говом радовали, свесрдно га примали и многи од нби признавали, да им се чини, као да очевидни благослов Бож1И силази на село нбихово кад оваИ Господин туда про^е, У овом времену, и у оваким поквареним околностима какве су у нас владале, где се, као што се нвно свуд говори, до скора наИвеће светин!;, на велику срамоту и пропаст нашу, на неким известним местима за новац продаваху, и где 8 у обичаВ ушло подмићиван4 непотизам и подкуплБиван!*, показао се господин школски саветник Натошевић као велики, над предразсудама времена и над собственом коришћу св010м узвишени карактер. — Нема тога кои е у станго био н$га новцем ил ма каквим другим даром подмитити, подкупити, задобити, и навести, да уради што е неправо и по иапредак школе и народа шкодлбВво ! — Напротив он е саи неподмитлбив будући, указивао сваком учителго лгобав и помоћ без икаквих поклона, говорећи онима кои га тиме нудише ; „Хул4 и ниткови чине за новце лгобав и дужност а не поштени лгоди!" — Учителб и приправнике позивао е да се У свакоИ неволБИ на н4га писмено обраћаго, и помагао в нби ® 8 делом и саветом где в год могуће било. Кад 6 пре неколико година путугоћи први пут званичво по БаранБИ наилазио на учител^, што му — по обичак) 0/5 пре^ашнБих времена уведеном, — пружаху петицу или Д есе ' тицу у руке, с речна: „то е тако од прошастих врем ева уобичаено"; он им в новце силом враћао и говорио: „З а Р в од те ваше худв и ндне платице мени да давте, кои има« оЛ