Školski list

190

2. Ч и т а и 4. Други део онога рада, кои има да изврши основна школа есте читанб. Комисиа, желећи од самога почетка обезбедитн учепициа постепеност у обучаванго, те тако учинити да се они од иначе неизбежнога механизма сачуваго, сагласила се: да се продужи већ усвоени начин читана по звуцима, но гдегод буде могуће ту да се деца починго учити читашо и писанго у едан мах, а где то неби било могуће, као што е познато да ће и такових случаева бити, да е слободпо починнти и обашка читан$ и обашка писанВ. Комисил за тим усвои да се изави г. министру, како е необходно, да се и за све основие школске кнвиге узме као редован нови правопис, а да би деца знала и стари правопис читати, да се у читанке ставе неколики чланци тим правописом написани. Буквар садашнви вала да се преради, и да му се повећа и србска и словенска пола. У словенску полу да се узму оне изреке из садашнћ прве читанке. У н4га валн да уђу неколики, веома кратки, животониси србских гонака; одабране пословице, приче и песме. На краго, у Буквару, ва.ш да се находе, поред броева грађанских, и броИни знаци римски и словенски. Члаи комисие Вл. Вуић у овом питанго одвоио е свои глас овако: „да се мала деца у основнии школама неосуђуго на изучаван$ тронког нравописа и читана." За други разред. У Читанку да се стави чланак: о породичком животу и о дужностама у истоме, као што е од ирилике она0 у Другои Читанци стр. 135 — 140); неколике одабране народне песме; землвопио Србие, и других србских земал,ч (оно што е сада у ДругоВ Читанци од 50 — 70. стр; само да се попуни оним малим землБОписом за IV. разред и ошш из ГЈрвих Знана, стр. 25 — 32); србска историн (место оиога из Првих Зиани, и садашн-ћ мале истортце) , да се у читаначким чланцима разложи судбина србског народа с ачим обзиром на карактеристику поединих периода, те да то небуде само броИ имена, и да се говор не отеже о старим жупанима на штету доцших важших времена (гледаВ оно у ДругоИ Читанци од стр. 71 — 83 само да буде пространие); из природне историе нешто о до^аћои животинби , билго и минералима; (као што е оно сада у ДругоИ Читанци); из Физике: неке просте домаће справе с поавима на нбимз ; из диететике: нешто о човеку (може се узети оно из Првих Знана само да се у малим чланцима разложи.)