Školski list

— 85 —

хтева одмах да деда сама растављају задати слог иа гласове а ове опет да спајају у слог. У којој се речи изваи првог слога налазе таки гласови, које су деца већ дотле учила познати, ту се захтева да и те слогове деца на гласове растварају. Тако ће мало но мало у стању бити деца све лакше речи на гласове растварати, и растављене гласове у слогове и у речи снајати. У почетку узимају се за растварање речи од два или више слогова, и то такове, у којима се само по један еуглас налази • тек доцније, кад се деца већ у растварању најпростијих слогова на гласове нзвежбају, могу се мало ио мало за растварање употребити једносложне речи од више гласова, у којима има више сугласиика, али такових, које деца већ познају, а такође и вишесложне речи, у којима сс у нојединим слоговима но два сугласа налазе. 8а распознавање гласа „о/с" узима се жаба, жи-то, же-га, жу-ље-ви, —затим ауж, иож, раж,—-ру-жа; ружо, и т. д. За глас „л" најзгодније суречи: ла-ла, ле-ла, лу-ла, које се целе већ овде растворити могу иа гласове, а тек затим нека дођу речи: ли-шКе, ли-стови, ла-ста, ле-то, ло-тре, и на последку карамФИЛ и т. д. За глас „г" најсгодније су речи за растварање: гу-сле,—гу-ња, го-ра, го-сти, го-са, гуска, го, ги-га, ги-г^а, га-ја, ги-ба-пица, ге-ге, гар, гу-гш, но-га —а речи алуг, дјруг, рог, само учитељ раствара на гласове и пажљивима чини децу на последњи глас, што иза самогласа долази. За раснознавање гласа „в" уз „ венац" најсгодније су речп ■ во, ва-тра, во-да, ви-но, ве-ра, ве-ља, ву-ко, ву-ци, ве-вери-ца,■ о-ло-во, со-чи-во, му-ва, тра-ва, са-ва ; а затим кров, шав, сав, лов, ва-лов. За разпознавање гласа „б" најзгодније су речи: бу-ре, ба-ба, бе-ба, бо-ца, бо-ро-вго, ри-ба, ба-чва, бо-жић,