Školski list

— 108 —

зуму, да нриправнике унознаду са потребама народне школе. Научно образовани учитељи не чине још народну школу добром. У Саксонској је н. пр. дозвољено кандидатима, који добију на учитељском испиту оцену „отлично" или „врло добро," да полазе свеучилиште у Лајицигу. Али тим губи народна школа најбоље снаге, а у народу се утврђује мнење, да су за нар. школу и „глуиаци" доста добри. Др. Цилер, проФ. педагогике на лајпцишком свеучилишту, зове н. пр. први разред рааред басана (све се учи из басана), 2. р. разред Робинзонов (Робинзон је центрум целе наставе), 3. р. разред иатриара (историја њиховог доба мора од 8. год. бити први центрум за све школе.) За више школе долази после разред Одисеја, Иродота, Анабазе, Ливија и т. д. Таке назоре распростире др. Цилер (вели Кер) међу своје ученике, из којих већином буду учитељи препарандија, који те назоре после распростиру међу приправнике. Али с тога се већ туже са више страна на нар. учитеље у Сакеонској, да немају метода, да науче децу да читају, иишу и рачунају. Настава у нреиарандији треба дакле више да се обзире на нар. школу. Најбоље признање за неку препарандију је хвала школа, у којима учитељују њеии ученици. 0 појединим наставним предметима ее Кер изразио овако : За исихологију могу да иреноручим методу, којом је Рауер обрадио бенекеову исихологију. За логику стављам као узор Дреслеров „Г/ећгБие1т (1ег Бо§1к" (веће издање, извод не вреди ништа.) За историју педагогике могу се препоручити дела др-а Шумана и Шорна. Главио је, да приправници тачно нознају наставии плаи за нар. школе и да се оспособе, да исти свестрано добро и разумно изводе. Ако то не могу, онда цела настава у препараидији беше узалуд. Како треба да су засноване школске књиге, то показују именована дела. Ради унотребе нека инФормују примери. Прво лошка. Каже се, да човек мора знати, шта је деФиниција. Али главно је, да науче право да де®инују. Због тог треба приправници да се веџбају у деФиновању. У логици је главно веџбање, а међутим се до сад задовољаваху знањем. За асихологију вели ово : Истина да је важно, да се научно развије, шта је памтење, али главно је, да умеш себе запитати : Шта ћу са школом, шта са дететом, које тешко памти ? Каква треба да је ренетиција, па да буде трајно корисна за дете? Али иа така ирактичка питања нико ни не мисли и то је узрок, да теоретичко-педагошка наетава тако мало користи. По већини садањих иренарандија морају наши иринравници најпре од многог, врло многог да ее одуче, да би могли бити ваљани учитељи.