Školski list

— 109 —

КМЖШИ ПРШЗН. 13. Животи (?) и дела врсниж Орба. Књига I. Млађи нараштај од 1853. до 1879. Од различних писаца скупио и приредио, местимице донунио и прерадио Драгутин ПоснпковиП. Свеска I. Београд 1880. Цена свесци 60 нара. Познато је какав велики уплнв имају у васпитаљу примери. Живот бесмртнога Доситија, што нам га је он сам тако лепо описао, био је од одсудног уплива за многе наше ваљане људе. С' тога одобравамо подузеће г. Посниковића и нрепоручујемо га што топлије нашој омладини. У овој I. свесци налази се живот Бранка Радичевића (од Ј. Бошковића), Јулија Радитиића (практичног лечника у Сомбору и пријатеља Бранковог), Димитрија Петровића (карловачког нроФесора, који је писао под именом Славка Златојевића), Суботичанина Тодора Прокончањије, белетриете Богобоја Атанацковића, Алексе Вукомановића (братучеда кнегиње Љубице), кнеза црногорског Данила Петровића, Карловчанина Андрије Станисављевића (који је као ђак у Пешти умро), врснога иатриоте Андрије Стаменковића и младога сликара Марка Завишића. 14. Уаутсгво к иредавапу иознавања крироде (!!) у народној школи саставио Симеун КоњевиИ учитељ у народној школи. Књига I. Природопис и природословље за III. разред народне школе. Панчево 1880. Накладом књижаре браће Јовановића. 16° с. 147. Цена 80 н. Материјал, што је у ову књигу смештен, треба да се предузме за нрва три месеца у 3. разреду и према том се мора рећи, да је књига испала сувише велика. А то се дало лако избећи, да је г. писац увод свео на оно, што је потребно, да је из текста избацио све излишне ствари (као што је н. нр. она басна на с. 117., у којој се учи, да змија хоће људима, кад сиавају, да уђе у уста и да се може отуд млеком опет напоље измамити) и да се клонио оних силних досетака, које не нрргличе таком делу а разумевању ништа не доприносе. Колико је план, што га је себи поставио г. писац, добар, то ипак ноказује начин, којим га је извео, да је за тај посао била потребна јача снага. Ствари, које су му нознате, описује ако и не лепо, оно бар тако, да ће их читалац разумети моћи; али што сам не зна (а то је скоро све, што спада у зоологију у ужем мислу, дакле баш оно, о чем хоће да даје поуке), то казује језиком заплетеним и замршеиим, да и зналац треба труда, да ухвати смисао. Притом умеће често и рекао бих хотимице стране изразе, али