Školski list

— 100 —

налазе, иознавати. Тим ће се начином деиа довољно извежбати да се с њима познавање писмена и считавање предузети може. У колико би се у школи употребљавао буквар, у ком неби било слика. учитељ иоступа овим исгим редом и на овај исти начин, само што у место слика показује деци саме ствари, којих се имена почињу или свршују са оним гласом, који се има тај даи познати. При разпознавању нејасних сугласника учптељ има особито иазити, да се деца извежбају у правилном изговарању сваког иојединог гласа, дакле: да не мешају гласове <ј'> и в', /Г и ч , ( ј и џ, д и т\ и т. д. као ито то где која деца грађанска чине. Овде ћемо и понаособ споменутн које се речи имају за распозиаварве сваког поједпног гласа као најсгодније употребити. За глас „с" са-ти, са-ће, со, си-то, са-са, се-но, се-ло, со-са, су-ди-ја, су-кно; нос, тас, час, нас ; стас, спас, по-јас, ка-јас. Глас „ц" најпре ваља нознати у речима : ци-гља, ци-иела, це-ви, цу-ра, ма-цо, ци-ца, цо-ца, циц, па тек онда се може употребити за растављање на гласове први слог у речп: цр-ква, цр-ве-ни-ка, цр-ви, а за тим речи: зец, ме-сец, пе-рец, ке-нец, и т. д. За глас „ч" одабрати ваља речи : чи-зме, чи-ча, чо-век, ча-бар, че-рег, чи-гра, чу-ту-ра, погача, бач-ва, сач-ма, чир; затим: мач, кључ, туч, жуч, луч, обруч, ii т. д. Глас „ ф " распознати ваља у речима: Фењер, фонал, Фијока, Фуруна, каФа, риФ, раФ, муФ. Глас „т" изнаћи ваља из нрвог и другог слога у речима: те-сте-ра, те-сти-ја, те-сто, и у речима: тигањ, ти-ца, ту-цањ, то-чир, та-њир, та-ра-ба, тор-ба, зат.им на свршетку речи: рит, рат, бут, тат, пут, трут, прут, а речи: крст, прст, тешке су за децу, с тога нека их само учитељ раствара на гласове и нека покаже