Školski list

— 221 —

них учитеља има преко 180. Учитељица има 215, дакле више него једна четвртина; од тих су 107 за жеиску децу, а 108 употребљују се по мушким школама. Ученпка има свега 29.720, а 615 гакола. Како кнежевипа броји 1,660,000 ж., то долази школа на 2700 ж., а на 56 ж. један ученик. На једпу гаколу долази 48 ученика, а трошак на школе износи 56 пара (28 н.) на сваку дугау. („П. Г.") (Испит у заводу за глужонеме, у Вацу ) обдржаван је 12. јуна. Напредовање ученика, којих је било свега 104, све је задивило. Они добивају наставу по Хиловој системи, по којој глухонеми уче да читају речи са усана (по кретању) оних, који говоре а тако исто и сами да наглашују речи што их хоће да кажу. Питомци одговараху на испиту на питања, гато су им се стављала, нрецизно и разумљиво, декламоваху песме и разговетно се међу собом разговараху. Изврсно памтење показагае питомци за године у повесници и особито добро схватање у аритметици. У гимнастици беху јако вешти. Из цртања добијаху наставу по струкама, јер већина мушких питомаца спрема се за технички позив. (Ове године су се изобразили 8 за штамнаре, 14 за цинеларе а 17 за кројаче). 34 женских нитомица изнесоше веома красне ручне радње, које су све гости нокуповали одмах носле испита. (Број исаитаних учитвљица у Угарској) већ је тако јако нарастао, да је мииистар просвете позвао све школске иншиекторе, да у своме нодручју јавно до знања ставе, да ће се од сад у државне ирепарандије примати мањи број питомица него досад и то само такове, које поред изврспе спреме дају гараицију, да ће пошто свргае препарандију заиста и хтети да буду учителшце. Уједно је управио министар на будапегатанског иншнектора ову наредбу: „Број спремних учитељица не стоји ни у каквој сразмери са бројем општина, које би вољне биле, да у својим гаколама наместе учитељице; а и где су вољне, нретиостављају оне учитељице, које су свршиле течај за грађанске учитељице. Нанротив множи се непрестано број оних породица, које траже у место досадањих страноземских гувернаната учитељице, које су се изобразиле у држ. препарандијама. Ово упућује с једне стране, да се у нрепараидије не прима више толико ученица као досада, а друго да се у пренарандијама поред научпих предмета ученице више наставл>ају у немачком, француском и енглеском језику и да се веџбају и у музици. Наређујем с тога, да се досадањи двогодишњи течај за грађ. учитељице рагаири на три разреда."