Školski list

— 299 —

него и друга потребна и корисна знања за занатлмју или трговца. На против, по селима често је врло далеко до школе, деца требају родитељима за ионеке радове пољске привреде, с тога би ту ваљало сложити начело онште просвете са интересима родитељским и захтевима дечијега здравља. Ту би се можда могло препоручити: прво школска година од 7 зимских месеци као у Америци; друго, сеоска деца да пођу у школу од 9 година, и да је сврше са 11., за тим да дође продужено недељно учење; треће, да се место садашње већином теоријске земљоделско-шумарске школе, заведу окружне чисто нрактичне пољонривредне школе од године дана, у којима би дечаци из ратарства, вртарства, виноградарства, шумарства, радње око дувана, сточарства, нчеларства и свиларства — само оно учили на бољи и савршенији начин обрађивати, а уједно и практично радили, што се обично у њиховим окрузима ради или може радити. Таке пољопривредне школе, са једним само практичним учитељем и радником, неби управо ништа друго биле, до мале угледне економије на каквом државном, манастирском, општинском или и приватном добру. И деца и учитељ издржавалп би се из заједничке зараде. Одбор мисли, да нотребу, практичност и корист таких школа за нашега сеоског становништа не треба доказивати; довољна је сама напомена. Даље одбор предлаже, да се у свима варошима и знатнијим местима установе недељне апнатлијске школе, да се у неколико индустријских средишта земаљских мало но мало створе особите занатлијске средње школе, да се оснује у Београду уметпичко-занатлијска школа у свези са музејом за индустрију, да се подигне једна особита гикола за занатлије металних заната, једна школа >рађевинско-занатлијска, ткачка гикола, за женске и још друге школе за разне гране индустрије. (Грађанска школа у Турч. Св. Мартину.) Министар ТреФорт послао је недавно у Турч. Св. Мартин секционог саветника Генци-ју, да са вароши водп преговоре о оснивању грађанске школе. Али како би наставни језик у тој школи требао да буде искључиво маџарски, то варош Турч. Св. Мартин није са своје стране прммила никакав нредлог. Инак се сад чује, да ће ее поменути завод нодићи о државном трошку. (.Еиискоа муикачске унијатске дијецезе Пастељи) издаоје наредбу, да се свршени богослови његове дијецезе пре но што настуме парохијално звање имају нодврћи испиту, на ком треба да покажу, да нознају законе, нормалије, владине и епископатске наредбе, које се односе на основну наставу. Уједно је