Školski list

— 339 —

приправницима упутство да, да бар у рарошким школама покушају са старијом женском децом, која имају прилику по неку крајцару заштедити, што је друкче нанразно потрошено. Данас се уводе у препарандијама и за мушке ручни радови неки, не само веџбаље с главнијим домаћим алатима, него и неке индустријске радње, те мора се ово увести и код нас не само да и наше школе ове одговоре државних закона захтевима, него још главније потребама данашљег времена за напредак народа. За то да управе учитељских школа своје предлоге начине поглавито у том, да којег од ондашњих вештијих и вољних учитеља предложе за стипендију, па да се изашљу, да науче и да се за учитеље тих радова на нашим учитељским школама што нре паместе. И ова наша наука у вртарству мора се на нашим учитељским школама друкче и бол.е уетројити. Овако као данас мало вреди, што се најбоље види на иољу, јер готово нн једаи учитељ, ни од млађих, ни ио селима не ради ни за себе, нити дену учи овоме ; а на обе школе се код нас на три места о томе говори. Говоре проФесори при предаваљу ботанике и економије, и говоре учитељице при предавању кућарства, и говоре вртари. Ту ције можно избећи, да њих троје у истој ствари ие рекну друкче, особито они, који немају ираксе ; а чим се друкче рекне, падне у ученпка и воља, и падне учитељски ауторитет и сва вера и за друге науке, што их тај предаје; и то се неда друкче избећи, него или се морају сви троје договорити, на једнако казивати, или се мора поверити једном а други нека се на тог позивају, па да прелазе оно, да не дангубе; или се мора сваки строго својих граница држати, и не улазити у туђе. Ал и осим тога мора се ово учење удесити практично с више рада. Сваки приправник и нриправница треба да нма у врту евоју леју, да је сам својеручно прекона,