Školski list

— 342 —

своје мишлење сасвим слободно исказују, други су желели да се бар погледом на Форму обзиру на религиозно осећање народа. Сви су били за то, да се за студенте утврди план студија, али у философском Факултету да буде већа слобода. Од чести је нападана белгијска установа, но којој студенти у току својих студија морају вихне пута да нолажу исните (зато не постоје сад у Белгији испити зрелости) и преноручивано је слободније кретање за студенте, као што влада но немачким университетима. Много се расправљало о том, како би се могао осигурати успех у етудијама. Примећавано је, да немачки ђаци често не присвоје онолико знања колико треба; као ередство нротив тога препоручиване су писмене радње, испитивање чрез проФесоре, својевољна веџбања, а ли оу ист акнуте и тешкоће, које стоје на путу таким установама. У општој седници беху сви сложни у том, да университети не треба да изображавају само за будући позив, него да морају да буду и гајилишта чисте науке, али се разилазише у питању, да ли би било целисходно, да се за научно испитивање створи засебан завод као што је Со11е^е с!е Егансе. За то је био известилац Др. Ејзок , проФесор бриселског свеучилишта, те је тврдио, да немачки университети спајање обих задаћа не остварују довољно. Сад се на њима, нротивно од некад, прецењује „наука, која хлебом храни," а то води мало по мало опадању науке. Против тих назора оградио се Танаел , президент есо1е тос1е1е-а. Он је доказивао, да би, кад би се оба нравца разделила, университети иали са своје висине, а завод онај, пошто пеби имао ученика, неби могао опстојати. Уређење немачких свеучилигита хвалио је као једино добро. Њему се придружио и Босир , који је поменуо, да су у Француској најзнатнији учењаци већином изашли из стручних школа, из есо1е погта1е и есоЈе ро1у1.есћп1<]ие, а само мало њих из Со11е§е с1е Егапсе. И фан дер Њшдкјјн био је противан, да се одели од свеучилишта засебан научни завод. Неки захтеваху, да држава оснива и трговачке академије, други су опбт мислили, да је то задаћа приватних друштава. Опште је мнење било, да је нужно полагање иснита нре ступања на свеучилиште. Многи говорници живо преноручиваху, да се врата свеучилишта отворе женскињу. Огручне гиколе. Неки захтеваху да се садања реална оделења белгијских атенеја преобразе у чисте стручне школе, што други говорници опет не одобраваху. Други су хтели, да се са школама, па и са основним, еједине радионице, нротив чега