Školski list

— 13 —

јој би и Чеси и Пољаци иа и сами Руси произигали од Хрвата и из хрватског Загорја (види стр. 69.); и мало даље (стр. 89.) каже се иод бр. 81. да су се Хрвати одјелили од своје друге славенске браће у великој белој Хрватској данашњој Галицији и одпутили се на југ те основали садашњу своју државу. Жао нам је врло, што о Србима, који у Хрватској, у Славонији и војној крајини бар јерну трећину становништва сачињавају, нигде у читанци овој ни сномена иеналазимо. Све је и свуда сушти овејан Хрват. Ту вам је Загреб, ту хрватско Загорје; ту Лика и Крбава и у њој народ јуначан, ваљан и даровит, али се не каже да је то бар већином срнски народ; ту је хрватско нриморје и јадранско море, које на западу оплакује Хрватску; ту је Посавина и Подравина, Калничка гора и Покуије, ту Пожежка долина и Ђаковштина, али нигде нема Србаља, нема сиомена о сриским владичанским столицама у Пакрацу и у Плашкоме; нема ни речце о српској учитељској школи у Карловиу, једном речи о Србима у Хрватској и у Славонији ни спомена, као да их тамо нема. Ал' да, под бр. 76. на стр. 81. налази се са ћирилицом штампани опис „Фрушка гора" „и у њој тринајест (ваљда 12) еамостана или манастира обреда грчко източнога, са једним или више звоника (писац је јамачно мислио да су и трула или кубета црквена звоници У.); у самостану Раваници покопан је српски цар Лазар." У Илоку вели се да је покопан Сибирванин Јанко, а то није истина, јер тај .јунак лежи у ердељском Београду. „У Карловци станује патријарка (!) грчко източне вјере." То је све, што ће деца наша чути о своме закону и о своме народу из те читанке, на и то је јадно и изопачено. И опис далматинског нриморја је ћирилицом штампан и у њему измеђ осталога стоји напиоано да у Задру станује и ,.бискуа грчко източне в/ејре."3ар браћа Хрвати незнају да смо ми по народности и језику Срби, а по вери православни хришћани? Зар је браћи нашој удесније да нашој деци намећу изоначене туђинске називе за наше црквене великодостојнике, у место наших иатријарх, митрополит, владика? — Зар се у томе братинство показује, да се нама од туђинаца наметнути страни и изоначени називи нодмећу и намећу! — Хвала лепо на таком братинству. Бољему се ни од непријатеља надати немогосмо. Но има у читанци овој више чланака, који изк.Ђучиво духом римске цркве дишу, и којима никако ни у комуналној ни у српској вероисноведној школи места бити неможе. Тако у чланку 84. (стр. 93.) нод насловом „Хрвати примају св. крст (иаљда крштење?) свуда се истичу папе римске, опати и талијански и Франачки мисионари као просветитељи а тек за овима епомиљу се узгред „Ћирил и Метод славенски аиоштоли," како се одмарају у Хрватској на путу у Рим. Даље се говори како је хрватска земл.а држећи се свога обећања римскоме папи, и номоћу овога процвала и уздигла се до велике моћи и славе!" Врло нам је чудпо, да је изкл.учно у духу римско-католичанског обреда написана побожна песмица бр. 40. Мајци (стр. 42.) ћирилицом штамнана, где дете говори р војој мајци: „Је ли јоште спомињеш се „како си ме Бога молит (ми велимо Богу се молити У.) већ за рана учила? Како си ми слабе руке на глас звона скланала?" (Ми се ирекрстимо и