Školski list

— 15 —

ттипе, које би без дарежљиве руке високоиреосвенгтеног господииа епискона једва биле у стању, да наш лист држе. (Његово високоиреосвештенство Господин Герасим ПетрановиИ, еиискои бококоторски) изволео је претплатити како лане таКо и ове године „Школски лист" осим за себе јопг и за православну консисторију у Котору, за српску Фундациону школу у истом мссту и за братство православног манастира Прасквице. (ЈБегово високоиреосвештенство Госиодии Емилијан Кенђелац, еиискои вршачки) изволео је претплатити како лане тако и ове године „Школски лист" осим за себе још и за учитеље у Краљевцу и Крушчицн. (Наш иознати родољубиви велеиоседник г. Гедеон ДунЈјерски из Сентомаша) изволеоје ове године претплатити „Школски лист" осим за себе још и за г. Стевана Карановића, старога учител>а у Маркушици и за г. Димитрија Радића учитеља у Медини. (Из закладе блаженоуиокојеног архимандрита Стефана МихаловиКа ) добијају ове годипе „Школски лист" школе у Јасеиовцу, Дарди и Рац-Хидошу. (Светосавска светковина) обавиКе се ове годипе у Сомбору у здању учитељске школе. Том приликом гопориће беседу управитељ завода Н. Т>. Вукићевић. (јСиротиште у Сомбору .) Децембра 19. умро је у Сомбору Павао Коцик адвокат, који је са своје безпристрасности овде велико иоверење код грађанства уживао. Он је завештао цедо своје имање но смрти своје супруге на нодизање сиротишта у Сомбору за децу из Сомбора и из Бачке без разлике вере и иародности. Нека му је слава! НЕКРОЛОГ* У Новом-Саду 16. дец. преселио се у вечност Лазар Илић званичник код кр. окр. суда у Новом-Саду у 46-ој години живота свог. Покојник је био сип иегдашњег велезаслуженог учитеља Мартоношког Арона Илића. Свршио је четврти гимназијски разред у Суботици 1850. године с отличним успехом, изучио јеумладости својој иодиуно и мастшгллки занат за 4 године; затим је 185415 и 185 6 полазио као редован приправник срнску учитељску школу врло приљежно и положивши с врло добрим уснехом учитељски испит оспоеобљен је био за учитеља главних нормалних и градских школа. Као такав служио је до 1870. године у Новом-Саду врло ревностно и покушао је еа успехом рад свој и на књижевном пољу преводећи позориштне игре с мађарског на српски. Између осталих он је у друштву с г. Јованом Ђорђевићем превео и познати позоришни комад, „Стари бака и син му хусар." — Као учитељ био је у нослу свом способан, точан и ревностан; но видећи да се с маленом платом учитељском