Školski list

женскиње да су прве будилице! У иас наше инштитутске даме једва знају да се окрену у српској кљижевности, а има их, које су до у подробности оријентоване о миогим беззначајним појавама у туђинству. Таке Српкиње пису заиста оне свећенице, што их помиње Когаут, које чувају весталинску ватру иародности, да се не угаси. Тако и говоре ве]1 многа срнска деца из тих тобоже отмеиијих кућа боље страним језиком иего српским. Па има веК нриличан број СрпчЛа и Српкињица, који немају ирава да говоре о српском језику као о слатким звуцима матерње речи, које су прво чули, јер њихове српске мајке тепашс им још у колевци маџарски или пемачки, ако их нису оставили страним дојкињама или дадиљама, које су их дакако прво њиховом језику научиле. Тако и има већ у Новоме Саду сриских родитеља, који се бацив народни понос под поге пред странима хвале, да им деца знају бол>е маџарски пего српски! Тако и дочекасмо, да четрдесет и две Српкгттгџ одлазе у римски манастир, да се спремају за српске жепе и мајке ! Тужиа српска будућност! Какве ће изаћи те Срнкињице после неколико година иепод тог манаетирског крова, од ког су нагаи характернији предци бегали '? У груди њихове биће усађена сумња о вредности њихове народне битности, уздрмапе у вери праотаца — као гато није другчије могуће —- изгубиће чврст ослонац за живот, који ће им по безхарактерном васпитању бити пун празнине. Жалосне плодове тог калуђеричког васпитања за Срнкиње имали смо ми прилике да виђамо и у нашој учитељској школи. За ово мало година дођогае нам две Српкиње и то из иајотменијих нагаих иородица, које су васпитане у римским манастирима поред наставе на ексклузивном основу и отачком вером нреврпуле. Кад су им се доцније очи отвориле, увидегае сву грозоту корака, ког су учиниле и не може се описати њихова радост, кад су се опет повратиле у крило своје православне мајке. Те су ее повратиле а колико њих изгубише се за навек роду и вери! Да ли на то кадгод помишљају мајке оних четрдесет двеју Сршшњица ? Умни српски родољуби, који су увидели, како нам таке појаве, што их се дотакосмо, ломе снагу народну, уложише све своје силе на сабору од г. 1872. и основаше више женске гаколе, да би пружили прилику отменим Србима, да деци својој даду више образовање у српском духу, те да се тим начином