Školski list

Славјана у загрљају римске цркве. У лепој историчној ирпноведцн „Нпкола Шубић Зрпњски у Сигету" (бр. 63) у место вјера Христова нанисано је (на стр. 115) „ујега Кге^оуа" (!). На бр. 65. долази Дубровник и његова слава. Бр. 66. говори о заслугама Хрвата у тридесетогодишњем рату. На бр. 67. је животопис Андрије Качића—Миошића. Затим се прича о другој обсади Беча (бр. 68), о ослобођењу Угарске и Хрватске од Турака (69) и о принципу Еугену Савојском (бр. 70), који је победио Турке код Зенте (в1с.) у Угарској. Обширно је изведен животопис Марије Терезије (бр. 71) и у њему спомињу се 30.000 хрватских јунака, које у редовитој царској војсци, које као иередовита чета под именом: Тренкови пандури. Врло је лепо изведена слика из живота заслужног писца славонског Матије Анте Релковића (бр. 72) са огледима из његовог Сатира. — Иза тога су цртице из живота Јосипа II. (бр. 73) и Фрање II. (бр. 74), у овом последњем спомиње се и родољубни рад Људевита Гаја, који је зачео издавати хрватске новине и тискати поучне књиге уз припомоћ многих других, жарких и разумних родољуба. — На бр. 75. под насловом „Хрв. п Слав., Угарска и Аустро-Угарска" говори о државоправном отногаају ових земаља. На бр. 76. излаже се „Језгра хрватскога устава" ; под бр. 77. изложена су „Обћа права и дужности свакога држављанина", а бр. 78. упознаје нас са правосуђем, и са кр. судовима у Хрватској и у Славонији. Са овим се завршују историчне цртице и поуке о уставу и о п^авима грађана у Хрватској и Славонији. Одсек четврти садржи у себи лепе црте из природописа и у сваком обзиру добро је уређен. Од сиеара овде су представљени: Мајмун, лав, соб или сјеверни јелен, дева, слон, кит и дунин (у место делФин) или илискавица (од бр. 79 до 85); од тица представљене су орао, ној и колибрић (86—88ј; од водоземаца крокодил и змије (89 и 90); о рибама гласе предмети: 'Гуна и тунолов (бр. 91), слеђ (92) и кучак или морски пас (93.) Држимо да би ваљало, да се каже како се те рибе у Славонији и у Срему зову, иначе остају ова имена посве непозната, нити ће их деца иаша из читанке сазвати моћи, па онда бадава ће и читати. На бр. 94. представљени су мрави; бр. 95. нод насловом: „Дудов свилац" доноси онис свилене бубе; бр. 96. говори о бисерници и овоме су придодате мудре речи за бисер; бр. 97. износи нам онис спужве т. ј. сунђера. Преглед царства животињског завршује се с казивањем, како дуго живе животиње и са поучним стиховима под насловом: „Три рјечи, које уче познавати и поштовати три пајвеће светиње: Бога, матер и домовину. Предмети од бр. 100—106 доносе онисе из царства растињског; ту нам се износи кава која расте на кавовцу; ииринач или рижа, маслина, лан и коноиља, памучњак и сладоровац (т. ј. шећерна трска); у последњем чланку, спомиње се и шећериа реиа, која се овде зове бурак и каже се да је налик цикли (ваљда „свекли"). За овим долази преглец биља (106). Овај чланак врло је ваљано изведен и у њему је особито то хвале вредно, што се отровне биљке називају и србски и хрватски н. нр. кукута (цволина), кужњак (татула) пустикара (напрстњак црвени). На ово је ваљало да се свуда иазило у таквим читанкама као што су ове, за које би се хтело да из њих уче деца не само у оне три хрватске жунаније (загребачкој, вараждинској и