Školski list

— 93 —

крижевачкој) него и у осталој Хрватској и Славонији, где се мало другојачије т. ј. србски, или ако се хоће славонски, шокачки и буњевачки, али не хрватски говори. Завршује се овај одсек са оиисима: Злато и сребро, уз то су врло сгодно придодате мудре речи за злато" (бр. 107); жива (бр. 108); бакар или мјед (бр. 109); креда (110); алем и туха (гра®ит бр. 111). Наноследку (на бр. 112) излаже се преглед рудства. Пета одсек посвећен је природоеловљу. Он садржи у себи 15 ра справа (од бр. 113 до 131). На првом је месту говор о ваздуху, који се овде зове зрак или уздух. У свези са овим опиоује се тлакомер (барометар) (бр. 115); затим се говори о топлини (116), о добрим и лошим водилима тоилине (117), како се гаси ватра (118 ; о свијетлећем плину (119); о горењу у нећи (120) и о паростроју (121). Иза овога долази расправа о звуку (122), а бр. 123 доноси нам: „Свијетло (еветлост) и овде се зраци називају по хрватском обичају траци свјетла." Дуга нам се представља под бр. 124. Затим сљеде расправе о магнету (125) о муљини (126), о бури (127), о муњоводу (128) ; муњина се буди и дотиком (129). 0 брзојаву расправља се под бр. 130, а носледњи број у петом одсеку носи наслов „Свачему је свој узрок." У колико нам је мило што можемо своје признање изјавити, да се и овај иети одсек како богатим избором поучног градива тако и садржајем отликује, и да је и разговетно написан, у толико нам је већма жао, што смо принуђени потужити се на замршен језик и необичне а често и неестетичне изразе, који су уиотребљени у последњем предмету овога одсека (бр. 131), као што су: фркнути, цопрница., лагви, снрхли, цоирија, цопрњак и т. д., које би морали учитељи но речницима тражити а многе не би ни тамо нашли, па наноследку ако би се и то учинило, опет би већи део тих речи деци на нодсмех и на саблазан служити морао, а такових речи у школској књизи никако не ваља да буде. Врло .је обилан у упутствима за земљорадњу одсек шести ове читанке (од 132—147), у ком се налазе ови одабрани нредмети; ратар (132); домаћица (133) ; момак и девојка, њихове дужности ирема родитељима и господарима, и њихове радње у кући и у газдинству (134); земљиште (135) ; орање (136) ; сјетва (137); ратарска песма (138); жетва (139); виноградар (140); вртларство (141); воћарство (142) и у овом напосе: „сјемениште, пјепиљњак," оплемењивање; сјенокоша (бр. 143); о гојењу стоке (144); млјеко и све што је од њега (бр. 145) и гојење нчела (бр. 146). — Прочитавши ове нредмете иризнати морамо, да су они ваљано израђени и да ће моћи служити на велику корист у руци одраслије младежи оеобито у повторној школи оваки поучни и за радени живот велеважни предмети. Но и овде се подкрадоше неки специјално хрватски изрази, који се намећу и деци из наших крајева, где им нема ни спомена, и где су гдекоји од њих бп ш смешни, као што: су блазина и дудук (стр. 246), сдушне радилице, (стр. 248); такови људи нити не мисле (стр. 253), у место леишега „и не мисле" ; сџврне (257); „грожђе се ждимље у ждимаљицах" те се улије у лагве (стр. 260); најчишЛе вино (стр. 260); „што ее раби за храну" „зелиње" ноњ, шалата, корун, першин, циклу" (види стр. 262 и 263 и даље), а тако је и оно скоруп се нлошиче, сирнина