Školski list

— 89 —

Па кад може чокек да буде за зликовца рођеп, тим пре може зликовцем постати. Мозак у све 36 гилотинираних иоказује доиста деФект, и зликовство излази као носледица тог деФекта. У 100 зликоваца нађе се само у 8 мозак привидно потпун, у 33 је очевидно ненотпун, а у 59°/ 0 болестап. Бг. ВгосНег нашао је на лубањама тих зликоваца много трагова од озледа као и од неуредна, абнормна раста, нашао је чворуга и кривотина, асиметрија, пре времена сраштених на глави костију, уписа, и друго, и од то 36 нагаао је у 14 трагова од запаљења мозга и то баш на тим партијама мозга, што су у зликоваца најјаче. Тако и у многих с ума сигаавших нађе се глава баш на тим местима врелија, знак јачег рада у тим радним партијама мозга. Још има да се наведе и то, да је ири заједничко учињеном злочину у коловође јаче испуичена глава с ушију, нег у наговорена. Може се дакле рећи, да је у закованих зликоваца увек мозак шанадан, и то у неких већ од рођења, наслетством, атавизмом, а у других но болести, развићем натолошким по рођењу Околности друштвеног живота, васпитање и наука ил ових оскудица могу да учине, да се та склоност ил пре развије, ил у развићу снречи, и нема сумње, да многи постане злочинац и зликовац само зато, што нијо излечена му боља на мозгу и на глави, као што многи остане гурав, што није излечена боља му на ртењачи. После свега наведеног може ко запитати: иа какво је отуда наравоучење, и на то је одговор: да та мерења и огледања главе нису баш онако невредна, као што неки држи да су, и да ирема том може многи од родитеља и могу учитељи много шта да спрече, да се не развије и не ојача с те зликовачке стране мозга, и да треба и родитељи при женитбама и удадбама да пазе и прече, да се не нађу из обе нородице та зликовачка наслетства ил деФекти, нег да се мешањем с противнима ублажи и изведе мислена породица јача радом а радња јача мисленошћу, а особито да назе они, који ћери имају, да не узму за зета човека ниска чела, а главе с ушију дебеле, док нису сасвим уверени о благости срца и душе, што је као и у риђокосих редак изузетак. (По листу „Бге Иа1;иг.") # ^

школске тт (Генерални конвенат реформиратих у Угарској), који се састао 8. марта у Будапешти, избацио је без дебате немачки језик из броја обавезних иредмета у учитељским школама. Даље је закључено, да се не оснивају т. з. грађанске школе, јер су те школе некорисне и нецелисходне. Ни у вишим девојачким школама неће бити немачки језик обавезан нредмет. (УНовом-Сланкамену) уписало се ове године у свакидашњу школу 27 м. и 28 жен., свега 55, од којих се касније пронашло, да је двоје муш, умрло ; остаје дакле број учен. 53. Накнадпо стунише у ову школу 2 м. и 1 ж. римокат. вере. Недељни је унисано 12 м. и 6 ж., свега 18 учен. (М. Б.) (Учитељске школе у Угарској.) У Угарској било је 1879. год. 67 учитељских школа, Од ових било је државних 16 мушких и 6 женских;