Školski list

— 134 —

ЧЕТБРТО ПНСШО НЗ ННРОТЛ. Штовани г, уредниче! У последњем иисму иисао сам Вам између осталогио неким народним обичајима и свечаностима, ал' држим да нећу грешити, ако Вас унознам са још једним црквеним обичајем, који ми до долазка у Пирот не беше познат. Зачудићете се, кад Вам рекнем, да се овде у месту а и по целој околини мртви исконавају. Ово изгледа да богме мало чудновато, али је у ствари и бива овако. Обично четврте године, а бива и доцније, да ио гдекоји овдашњи грађанин копа из гроба свога приснога, као: оца, мајку, брата, жену ил дете, те му кости полаже у сандучић и носи у цркву.—Сандучић овај са костима обично се овде у Иироту ставља нуз зид пред десном певницом близу иконостаса, и ту стоји пуних четрдесет дана. Над сандуком тим за цело то време горе кандило и стоји тањир са некуваним житом. („Ово се после 40 дана скува и онда се одржи и парастос). Недељом и празником над остатцима овима чине се сиомени — што овде називају — парусијом. По истеку тог времена односе се исте кости у гробље и законавају се по ново, и то у присуству свештеника, по предходно очитаиим молитвама и преливању са кином.*) Још нешто о иогребу. При свршетку опела покупе се горуће воштапице од свију присутних и онако гореће етављају се у два дењка. Један од свештеника (ако их има више, а ако је један, то он сам чини) узима у руке те воштанице — двојица од носиоца држе уз то притегнут покров, — премазује но покрову најпре крст од горе до доле, а затим поиуњава са Ис. Хр. Ника, а на подножју крста са мртвачком главом. •По свршепом акту полажу се те свеће уз главу мртваца. У Пироту постоје две цркве: Нова саборна у Тихобарском крају, иосвећена Рождеству Богородице и стара црква у пазарском крају (негда турској мали) посвећена Рождеству Христовом. Обе су нодигнуте прилозима месних грађана, а озидане су но начину грчком у виду лађе са три кубета но без торља. Обе цркве изнутра су лепо украшене, само без икакве унутарње иоделе. Особито је диван иконостас саборне цркке, који је изрезан из саме ораховине и извајан најлепшим цветовима и сликама анђеоским. Иконостас овај радио је неки вегатак из Самокова из Бугарске иомоћу наших дунћера, (овде су дунђери уједно и столари и зидари и стаклари) којих овде доста имаде и јако су вешти у својој струци. Парохија имаде у месту седам, и то на тихобарски крај долазе четир, а на иазарски три, и свака броји преко 300 домова. Крштење се не обавља у цркви но у засебном зданију одмах до цркве, у тако названој клисарници. Ту стоје утвари црквене, занисници, а ту се и исповеда. 0 већим празницима раздаје се овде з*а време богослужења мирисаво уље. То овде чини неки стари црквењак. Обично но свршетку јутрења

'*) Овај обичај постоји од давн-ашњих времена у бугарском народу, а у пређашља времена било је у обичају нешто налик на то и у гдекојим србским крајевина. У.)