Školski list

— 266 —

да је г. падзорник својим иачином норадио да сс је до спора:1ума до!,и могло). У главном је овако закључено: да се провинцијализми што боље рашчисте, нејасне дефиницмје јаснима замену, материјал сузи а ноуке скрате. ГГо овом добила је реч гђца ЈозеФииа Шепвалдова изр. уч. у Вуковару, која је пнвешће о саморадљн допуиила, и са резолуцијама г. Кохарића — које су једногласно примљене — иотпупо сложила. ГГосле довршепе расправе о саморадљи позва претседник, да се изабере одбор, који ће расправни програм за будући учит. састанак нриредити, на што буду једногласно изабрана гг. учитељи вуковарски Јосип Брандекер, Илија Митровић, Јосин Копић, Мијо Вујновић, Фрањо Хржић, гђца ЈозсФина Шеивалдова, затим гђца ОоФија Гајићева учит. у Шиду, г. Ђура Јосић учит. у Шиду, г. Лазаревић учит у Бршадину и Мепггеровпћ учит. у Бачинци. Г. Митровић замоли иретседничтво у име скунштине да се доидућа скушит. у Илоку држи, иа што је г. председник обећао, да ће у подж. школ. одбору порадити —■ да се жеља скупштипе оствари. Г. председник изјавив, да су овогодишњој учит. скунштини памењени предмети решени, захваљује учител.ству како на мпогобројној носети, тако и па ножртв^вном раду и иохвалном понашању учител.а како у држон:ш седницама тако и изван њих. Преноручив надаље топло међусобну љубав и слогу, неуморан рад у школи и узорио нопашање у сваком иогледу, те желећ да скунштински рад по школу однс-сно по народну просвету пајбољим нлодом уроди проглашује скунштину затворепом нгго је скушптина са дуготрајним „Живио" до знаља узела и закључни говор пропратила. Бачинци месеца Августа 1881. саошптио скупшт. неровођа: Ник. Љ. Мештерови^, учптељ. ПРВИ ЗВОР ШВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВШ. На основу закона о уређењу Главпог просветпог саве 'Ј 'а сазваО је г. министар нросвете и цркв. иослова главпи збор просветнога савета за дан 12. августа о. г. у Београду. Задатак је тога збора био да претресе предлог г. министра о новом наставном плану за средње школе. 12. августа дошло је на збор (који је држан у сали велпке школе) 25 чланова савета. Вбор је отворио г. мииистар, као председник збора, нодужом беседом, у којој је поменуо задатак овога збора и саошитио своје гледиште кога се нридржавао у свом предлогу. Нарочито је иоменуо, да наша гимназија треба да даје онште образовање, а у вишу гимназију да дође више специјалан и класичан правац; нижа гимпазија и нижа реалка да буду једнаке; у вишој гимпазији да претежу хуианистички предмети, а у вишој реалци природне науке; да се у средњим школама сви нредмети (оси.м Физике) само но један пут иредају (а не дванута) у нижим и вишим разредима; да срнском језику у I. разреду ваља дати више часова с тога да би се учеиици из разних школа изједначили утоме.На цосдет-