Školski list

— 280: —

језик н не стара се за њега, пего сиотематички скучаиа његово учење лод изговором, да је немачки језик званичан, да је цивилизадиони, да се данас сматра за једини, који носи собом културу, олакшава наиредак — а пољски му мора свуд уступати и једва је тако рећи од стида и из пристојности више трпљен, него признат. За њега је установљено мало часова, нема доста помоћних књига за цео низ семестара и вигае су за око одређене него да олашају учење. У школским библиотекама разуме се да нема места за помоћна дела, која би детету добре воље у слободним часовима накнадила часове, којих нема у илану. Шта ту може да помогне учитељ званично, кадму се његова ревиост рачуна у грех, те га доводи у опасност да изгуби место ? Сва делатност учитељева заједнички спородицама мораизван школе да тражи себи поље за рад. Велим: с иородицама, јер без породица и њиховедобре вољене може учитељ ништа или толико као ништа. Ту општине пољске, друштва, ту имућније становништво има дужност да бдије и помаже учитеља, да стоји уз њега и за њим, да му буде на руци. Жива реч је без приговора најиздашније средство учења; она има може се рећи магијску снагу, која се не да описати и која је узрок, да реч вигае изда, него што ио изгледу у себи садржава. А ако речи поникну препреке: немање времена, негостатак места, сметње намерно створене од германизатора — нека ју замене књига. Учитељ и књига чине сву силу племенитог отпора против светотатних насртаја на права пародности. Ењига није потребна само за децу; пољска књигаје исто тако неопходна и за породице — без ње се не може очувати народност нити се сахранити од укочености, коју ироузрокује тесни ировипцијонализам у себи затвореии. Додајмо још, као гато она не може без учитеља, тако ни учитељ не може да онстане без ње. Обоје је нужно у кстој мери. Књига намењена породици мора да има многостручну цељ : иросвету, изображење, духовну цељ, али уједно оспособлење човека за праксу живота, упутство да. се дође до благостања, без којег нема иросвете, нема мара за народност, нема нааЈЈедка ! Само тамо, где је народ побрипув се радом за прве иотребе живота независан, развија се осећање виших цељи, узвишенијих задаћа. Где нема свакидањег хлеба, тамо грози и души опасност. Зато нам и вели Спасител>, да се у молитви Гоеиоду молимо и за тај свакидањи хлеб. За породице је дакле неоиходна књига, која би им у помоћ нритицала у госиодарству, у гајењу домаћих животиња, у сваком свакидањем послу, уштеђујући им труд и осигуравајући његове плодове. Читање таке пољске књиге слуша ће и отац, из ње ће научити и мати. Периодички сниси, који се издају за народ, занимају се истина том задаћом и заступају од чести књигу, али у њима се никад не исцрие излагање о иредмету. То су више корисни кажипути него ручне књиге, које подмирују потребу. Црква и свећенетво нека бдије са своје стране над верозаконском