Školski list

— 296 —

се и литература снусти у пижу гимпазију. А. Николић слаже се с предлогом П. Ђорђевића. Карић брани иредлог г. министра. Мих. Марковић каже да је у источним и јужним крајевима Србије теже постићи уснех у срп. језику. Зато предлаже 6 часова у I. разр. да би деца научила правилно говорити. Г. Министар примећује да се у таквим случајима може изузетак учинити, само колегије треба да то предложе. Св. Вуловић пристаје уз предлог П. Ђорђевића, а одбија примедбу Св. Николајевића да је успех у београдској гимназији наслабији. М. Маринковић брани свој предлог у погледу учења срн. литературе у нижој гимназији, наводећи да највећи број ученика завршује учење с нижом гимназијом, а иознавање срн. литературе и њима је потребно. Ж. Симић објашњује и брани свој предлог. Св. Николијевић одговара Вуловићу. Ловчевић је за то да се само литерарним облицима повиси 1 час. Дучић је за иредлог г. министра. Г. Министар пристаје на то да се литерариим облицима даду 3 часа. —- По том ставља свој иредлог на гласање, и исти се нрима овако: срп. граматика у I. р. Б, у II. III. и IV- по 4 часа; старославенска граматика и литерарни облици у V. р. по 3 ч ; историја литературе у VI. и VII. р. по 3 часа. 3. Латински језик. А. Николић предлаже да се латински језик учи у вишој гимназији са 4 часа у сваком разреду (у мин. иредлогу је но 5 час?.) Др. Валента нредлаже да остане бар 6 часова у сваком разреду као и до сад. П. Ђорђевић предлаже ио 3 часа у сваком разреду. Г. Министар примећује да је латински језик обавезан предмет и дасе мора учити као и други предмети. Он тај језик не сматра овде као образовно средство, јер би се иначе морао у свима разредима учити, као и у другим светским гимназијама. Што се латински језик учи у великој школи, томе има више узрока, као одвратност од тих ствари, оскудица, и др.; но тога нема нигде на страним универзитетима. Језици се уче само у средњим школама већ за то што ученици у то доба боље уче и памте. •—- Латински језик ушао је у овај наставни план као обичан предмет. Он се овде не сматра као језик над језицима, него је из практичних разлога стављен у наставни план. Практична иотреба, а не класицизам захтева учење латинског језика. Знање тога језика потребно је историку, нравнику, Филологу и другим стручњацима. Латински је језик иотребан и за учење Француског језика, јер то је само старији облик овога језика. Овде се траже без потребе крајно.сти. Научници, који на занаду говоре иротив латинског језика, кад би чули, како се овде употребљавају њихови разлози, слегли би раменима и — насмејали би се. Др. Докић каже да кад је латински језик оруђе, не треба му давати много часова. Да се лат. језик учи ради терминологије то би било сувише луксузно. Новије природне науке развијају се тако да лат. језик није више довољан за терминологију. У осталом Хиртл је волео ђаке из реалке него из гимназије, а у реалкама се не учи латин. језик. — Он је за предлог г. министра. Св. Николајевић је за нредлог А. Николића, јер кад се тражи само основно знање граматичко, опда су довољна 3—4 часа у три године. Ловчевић је за предлог II. Ђорђевића. М. Маринковић је за минист. предлог. Дучић предлаже 2 часа у сваком разреду. Вуловић је за 3 часа. Он ми-