Školski list

— 66 —

то срде, те у тој цељи скупљају се овде опде друпгтва, да безобзирном агитацијом стпчу краткоуме једномишљенике у свом смешном прегнућу. Као материјалне мотиве навешће гдекад кварење шешира ириликом скидања, излагање назебу или гутању прашине кад се уста за поздрав отварају п сличне таке прегераности, које само може да изуме беспосличарска памет. Завста да људи, који то чине, слабо цепе богодану им снагу, кад је троше на таке бесмислице! Али на срећу је увек више добрих људи него злих, те човештво као целина неће никад ишчупати из својих грудп светињу поздрава. Друштво може да се одржи само узајмним поштовањем. Њим се унапређује породнца, општина, народ Без узајмног ноштовања сви би се растројили н цело друштво пошло би суноврат, јер људи еу упућени једпо на друго и само заједницом постижу се велпке ствари Како нема заједнице без узајмног поштовања, то се не може утаманитп ни обичај поздрављања, јер то је једна Форма, и то заиста не маловажна, у којој се исто исказује. Особпто ми учитељи имамо много узрока, да важност поздрава неуздрмамо Оп је нама моћно васпитно средство, којим прпучавамо поверену нам омладпну на поштовање заслуге. Учећи их да поздрављају старије, којих се искуству клања здрав разум свију народа, отварамо им врата велике школе, која се зове друштво. Шта би могли наши ученпци да постигну без наклоности, без помоћи, без поуке, без љубави старијих? А до тога се не долази немим ограђивањем, него лепом речи и умиљатим погледом Ниједан учитељ, ма био он најмудрпји, не може да се одрече потпоре других с-арадника и само у вези ш њима моћи ће да одгаја врсне чланове друштва. Нећу ни да помислим, да има учитеља, који небп уиућивали своје учепике, да поздрављају старије Али по учестаним појавама школске деце, која пролазе покрпвене главе поред старијих људи, мора се судити, да гдекоји учптељи не захтевају то оном истрајношћу и неуморношћу, која је потребпа. Од неких сам и слушао, да истина не норичу важност поздрава, али да исти ипак није најпосле што друго него „празна Форма " Какав ништав изговор ! Форма им је дакле „празна," азаборављају, да. суде толпко пута по Форми главе о интелигенцији онога, на ком је, и то често са пуно основа. Кад је пређашњих година нролазио какав стран човек кроз какво наше место, онда је могао одмах по називању Бога