Školski list

— 186 —

гаколе ред се равпати мора колико је могуће по установљеном школском закону. Ученик мора редовно нолазити школу, мирно и достојно нонашати се, у школу мора долазити : умивен, очешљан, одјеће чисте, а особито треба иазити на чистоћу његових школских ствари. А да напомињем овде ред у школи није нужно, јербо то сваки од моје браће учитеља мислим да знаде. Главно је за уздржавање дисциплине у школи, да зна учитељ све ученике једнога разреда ваљано забављати и добро надгледати ; дисцинлина пак ностане немогућа, како учитељ ово знатно иравило мимоиђе, т. ј. када се само са нојединим ученицима бави, а друге без носла оставља. За уздржавање пажљнвости мора дакако наука но срједи бити, она мора бити у стању вољу ученпка задобити тако, да му иостапе школа весељем. Прва је задаћа школе, да се ученик навикне на дисциилину, а особито се на ово пазити мора још у ночетку године. Из овога до сада реченог в јдимо да је и дисциилина нужно средство за васиитавање. Васпитни се уплив мајке темељи више на љубави, него ли на угледу, а овај се углед мајке у сталном опћењу е дјететом изгубити мора. Ауторитет оца пак сачува се нешто чеетом одсутношћу од куће, али је ипак двојан. Те зато је од велике потребе, да стуии у васиитање нови ауторитет, који не нодлежи уиливу заједничкога живота, а овај је ауторитет сам учитељ, који се пред учеником неноказује поиут оца, већ увјек као неко узвишено биће. Најважније је, да учитељ овај ауторитет уздржи пред ученицима што достојнијим начином, а то није немогуће, будући учитељ само неколико сати са учеником борави, а оно друго врјеме ученик је удаљен од учитеља. Учитељев је ауторитет зависан од сљедећих тачака : 1) учитељ мора бити истинит, 2) мора бити скромног понашања, 3) мора љубити с.:оје звање и своје ученике. Сада видимо, да зависи васпитање у великој мјери од учитеља. Међу ученицима једнога разреда, или ако има више разреда у једној соби школској, развије се такав друштвени живот, који се сматрати може сликом друштвенога живота, који влада међу одраслима. И цео оваЈ друштвени живот међу ученицима иостао је свакдашњим дружењем, заједничком науком и заједничком школском дисциплином. Обично се ученици сдружују већи с већима, мањи с маљима ; ако се пази да се ученици примају по одредби година, онда примљени ученици сачињавају један разред, у којем сви једнаке године имају те су скоро једнако и развијени и међу таковим се може најљепш« васпитни ред руководити. Ученици имају и многе различитости, а том криво је домаће васпитање, (неки је васпитан овако, неки онако, некога су родитељи размазили, некога су пустили ио његовој вољи) али свакдашњим опћењем једних с другима угушује се то све ио мало, они виде од старијих ученика владање и учтивост, а и сам им учитељ говори о томе, Те тако пазећ један на другог у свем њаховом нонашању отргну се од оне злочесте навике, К0 .ЈУ С У К °Д куће уживати могли и ностану ваљани ученици. Овде се има бринути учитељ, да је дух у школи дух реда, братске слоге и искрености, несмије се трпити еуровост и међусобно непријатељство. Друштвени живот једнога разреда подупире се највише нојединим предметима, јербо Т У јбДан друго*' нрипитује, што му је непознато и један другом казује,