Školski list

— 185 —

Неукраћуј кара детету; кад га бијега прут'>м неће умрети. Ти га биј прутом, па ћеш му дугау избавити из јадове јаме. Слугаај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце твоје. Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама; јер пијаница и изјелица осиромашиће и спавач ходиће у ритама. Прођох мимо њиве човека лења и мимо винограда човека безумна ; и гле, бегае све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда пм је разваљена. И видевгаи све то, узех на ум и поучих се.

0 ДОМАЋШ И ШКОЛСКОМ ВАСПИТА&У. (Свршетак ) Дјеца од 4—6 година иолазе такова забавигата, и ту буду у заједници надгледана и скупа забављана, кретањем им тјело јача и чула се вјежбају. Забавигата несмију дјете у овом добу помутити. а ово би бивало кад би дјете почели привикавати гаколским начином на ред, јербо би ово било превећ рано. Насупрот забавигата морају иастојати, да се дјете отвори весељу и удруживању. Кано забавна средства служе ио Фреблу тако звани „игродари", којих има различитих, а осим игродара дјете у забавигатима употребљује разне игре, те му се тако тјело вјежба, у забавиштима чује дјете мале ириче, приповједчице и басне итд Забавигату је сврха васпитавати помоћу дружења, те тако надвлада обитељски егоизам. После забавигата долази гаколско васнитање, и ово је мјесто, ђе се да.Ђе дјете развијати може. Дјете, док јога није постало учеником, сасвим је зависило од својих родитеља, а сада као ученик иостаде дјете чланом другатва, које се састоји из његових другова т. ј. осталих ученика, који међу собом једнака права имају. Ово се другатво не управ.Ђа особногаћу самога васпитача, већ ауторитетом закона. Васпитачев одногаај према ученицима није вигае онај одногаај родитеља према с.војој дјеци, и тај одногаај није вигае особни, него онћенити, јербо је учител.ев одногаај према ученицима једнак. У обитељи кућној одлучавала је до сада апсолутна вол>а оца и мајке, а у гаколи пак одлучује заједниччи ред живота. Љубав, која је у кући владала, уступа своје мјесто у школи озбиљном ауторитету закона и ученик се сам освједочи да се не може више ослањати на ону попустљивост, на коју је код куће могао, и он се освједочи, да њих вигае, који заједно живе, сачињавају једно другатво, у коме се сваки поједини закону нокоравати мора. Наука је онће забавно средство, јербо се помоћу науке отргне ученик безпослености, а она је исто тако и дугаевно забавно средство, и то зато гато сабира ученикове мисли, те га тако сач}'ва од дугаевне растрегаености Наука буди у њему заиимљивости у различитим предметима из живота зианости и умјетности. Суму свих васиитних уплива, који произлазе из науке, можемо управ пазвати душевном диоцинлином. И тако видимо, да се ученик васпитава науком. Ваљаном се науком иостигне и добра дисцинлина у школи; изван