Školski list

— 298 —

ШО МОЖЕ УЧШ&СТБО ДА СТШ БОЈБЕ ШНЕЕБ У НЛРОДУ ? (Свршетак.) Може бити да има међу нама и такових учитеља, који и сами држе своје звање ниским, ради врло великог труда и што је слабо наплаћено. Такови учитељи боље би било да оставе то звање, па да нолажу такове испите, где би могли годишње велику нлату брати. Учитељи, којима лежи на срцу то звање, мислим да неће назити на малу нлату, него ће се одважити на .једно мјесто, на ма била колика плата, јер није нигде тако установљена, да учитељ баш на крај излазити не може. Наравно ако се ода поједини раскошном животу, заиста те илате нема, којом би могао на крај излазити. Свјестан учитељ, коме лежи на срцу васиитање младежи и развијање духа у појединим знаностима, вршиће без обзира на ненаплаћени труд своје звање, и само такови учитељи могу се назвати правим учитељима, и у којима такав дух живе, од тих можемо се надати добром напредку наше мале српчади. Има много учитеља и учитељица, који су се одважили на учитељско звање само зато, да се прехране хљебом, док су на овоме свјету, а мањи је број оних, који су свршили учитељеку школу баш зато, да буду просвјетитељи српске младежи. Н. пр. наше учитељице, ја незнам били их било од стотине пет, које су збиља свршиле учитељску школу, да буду ираве учитељице, а оне друге све се унутиле у учитељску школу, да стеку мираз за удадбу. А зашто пе — штипендију добијају, да могу на крај излазити, а док је у школи напреже се свом силом, да само положи испит. Доиста да и наш млади свјет женски треба много и много васпитања као будуће матере и ако мислимо на то, слободно трошимо Фондове на штипендије, али на штету је да учитељице и удате ту дужност врше. Неки учитељи док су у школи тешко чекају да им прође оно златно врјеме, да само пусте дјецу, на да иду но своме староме обичају на куглану, у биртију или у друштво млаДих дјевојака, па да тамо врше учитељску дужност. Честитом учитељу мало је врјеме с дјецом боравити у школи : коме је збиља у срцу то лијепо занимање с дјецом, тај не може жив да се насити предавајући дјеци и питајући их, а код таковог учитеља биће и ученици чесгити и ваљани, да је унраво и њима жао, кад се мора прекинути нредавање или испитнвање. Честити учитељ ће и осим означених школских часова са ученици налазити се и по пољима, да им тамо нешто иредочи, јер није доста само да учитељ врши дужност у школи него и вап школе. Кад смо се одважили на учитељско звање, будимо нрави учитељи, немојмо трошити златно врјеме у којекакве безкорисне послове, него корачајмо нанред што боље, да се дух наше срнске младежи што више развити може.*) Г. Ш. учитељ. *) Расправицу ову, у којој се много пута ваборавља, да је и учитељ човек, донооимо, што нам ју је послао један учитељ из Херцеговине, те нам је мило, што можемо да покажемо, да и тамо живи учитехска свест. У.