Školski list

— 299 —

РШЗШ ШКОЛ. ЗАКОНА У ТРОЈЕДНОЈ КРАЉЕВИНИ. У владиној конФврендији, у којој се расправљало о ревизији школскога закона, поднела је влада ове предлоге, који ће доцније доћи и пред сабор• Ревизијом школскога закона од године 187^. имало би се постићи двоје: да се с тим законом у сугласје доведу крајишки школски прописи од год. 1871., како би од сада за једну земљу ваљао један закон школски, а затим, да се некоје ноједине установе закона од год. 1874. ирема потреби, која се је ноказала досадашњим искуством, промене, односно ионуне. Многе установе крајишких школских прописа носве су идентичне с усгановама закона од год. 1874 ; а где то и није дати ће се њиово спојење извести без знатних тешкоћа и замршаја; но има тачака, а поименце њих две, у којих се ти закони битно разилазе, те је њима створена толика р^зликост одношаја, да их је готово немогуће снравити иод једнако становиште и уредити јединственим установама законским. Те две тачке јесу: начин издржавања иучких школа и нлаћевни систем учитеља. оакон од год. 1874. установљује у §. 30. за иодмиривање стварни нотреба школе и за плаћање учитеља следеће изворе: а) обвезне нриноске приватних особа или корпорација, те доходке од заклада и Фондова школских ; б) неке новчане глобе; в) доходак од земаља школских; г) камате школске закладе; д) рабат од неносредно прибављених школских књига; е) дарове и легате. После тих извора долази у првом реду примеран део доходка од нотрошарине, а онда истом за нокриће мањка општински намет на изравни норез, који намет, према већој илк мањој издашности горе набројених извора, или није никакав или је постотком различит. Крајишки пак закон од10вељаче 1880. установљује за нодмирење учитељских плаћа у сеоским онштинама, затим за нодмирење трошкова за скупштине окружних школских већа, те окружних и земал.ских учитељских конФеренција у првом реду једнак за све земад,ски школски намет од 20°/ 0 ординарија и изванреднога приреза изравни пореза, и истом ако свота свеукуннога тога намета недотече за подмирење трошкова, има се мањак намакнути из доходака може бити ностојећих Фондова, заклада и заниса. Разлика се види. Дочим је код нас уздржавање школа неносредно ствар општине, ириказује нам се оно у бившој војничкој крајини кано ствар земље. Теорији : да је пучка школа продуктом обитељи боље одговара, да је неиосредно уздржавају обитељи заступајуће школске ошнтине ; али у иракси се показује пробитачнијим, да се та дужност од нојединих школских општина пренесе на окружја или целе земље; јер тако о зајецничкој скрби ностају дионицама пучке просвете и оне ошитине, које саме собом неби никако могле уздржавати школу. Без такове иомоћи из заједничког врела ваљда неби у многи мести горње крајине било нучких школа, које у ти сиромашни нредели живе од нреостатка могућнијих славонских окружја. Сиромаштво иојединих општина биће цо свој нрилици узроком,