Školski list

— 41 —

први или други кандидатски исиит. Све те штуденткиње су учитељице, које су раде да попуне своје изображење, да би могле да ностану проФесори и управитељице у средњим школама. У Лијежу, први нут, поднела је једна госпођица, нобуђена најлепшом детињом љубављу, молбеницу, да је приме на университет, да се спреми за диплому из Фармације (апотекарства.) Пошто не беше никаквог основа да се одбије примише ју проФесори и ђаци са свима обзирима, које заслужује њен пол и одважна иницијатива. Ове године пођоше више другарица њеним нримером. Да допунимо ове белешке, које смо већином извадили из француског листа „Рго&гез," навешћемо још, да се и у Београду налазе два женска лечника. Једна је др. Драга Лочића, која је у Цириху медицину изучила, те је прва Српгиња, која се удостојила докторског шешира. ОКРУЖНИЦА УЧИТЕЛзСТВУ У ШАТСКОЈ. Кр. хрв. слав. далм. земаљска влада, оделење за богоштовје и наставу, издала је под 19. јан. 1883. на све нр. поджупаније, окружна управитељства, градска поглаварства и кр. надзорништва за народне школе окружницу поводом разних мана^ опажених код народних учитеља. Та окружница штампана је у 1. броју ,,81иЊепо§ Шазшка" и ако не можемо да одобримо сва места у истој (нарочито не оно, које ограничава учитеља у вршењу грађанских права и тиме га нред народом управо ионижава), ипак смо сматрали за нужно, да ју донесемо и у нашем листу ради учитеља изван троједне краљевине, да се — у колико би било нужно — и они користе њеним добрим саветима. Морале су жалосне прилике бити, које су земаљску владу нагониле, да своју окружницу изда, али и ми морамо на жалост да признамо, да су и наше автономне власти имале пуно прилика, да се занимају манама, што се у окружници помињу. Учитељство неће никад доћи до заслуженог угледа, догод се из њега не истреби кукољ, који је на срамоту и њему и школи. По нашем мнењу дало би се то дакако постићи и без ове и оваке окружнице. Окружница кр. земаљске владе гласи : „У новије време учестали су начином унраво узнемирујућим случајеви, у којих је врховна школска област морала проти појединим пучким учитељем ради знатних нрекршаја почињених у служби и пзван службе уиорабити најетрожије дисциплинарне казни, као што су одпуст из службе и локално макнуће. Ако такови прекршаји и нису нови нојави, пак ако су их до сада ређе стизале тако оштре казни, бит ће да су пријашње управе налазиле разлога просуђивати их с више благости, напрама којој се садашња строгост постунка мора сматрати иреко потребном и посве онравданом, када се уважи да, и носле толиких иримера строгости, дисциплпнарне истраге нроти пучвим учитељем спадају још увек међу предмете, који непрекид ним сљедом изазивају уредовање виших области. Неугодно се мора доимати овога кр. земаљско-владнога одела, што се то збива унраво сада, где но би се противно очекивати могло и смело усљед неноречивих благодати новога школског закона. Поправивши знатно материјални ноложај пучких учитеља, при-