Školski list

- 42 —

знавши им свечано значај и права јавних чиновника, те им повисив њихов углед дружтвени, отворив им издашнија врела струковне наобразбе, но делив им достатну меру самосталности и једном речју: нружив им сва за сада могућа средства и јамства ваљану раду, имао је школски закон нред очима људе, који ће разумевајућ бар у велико смер нових уредаба и на чисту бар гледе своје дужности, с оно што у себи осећају умне и моралне снаге, сдушно нрионути уз важно дело народнога узгоја. Добро зна кр. земаљска влада, да у свих учитеља није једнака знанствена способност, и да ноименце старија генерација нучких учитеља није иозвана решити нововеки, нрама данашњим захтевом разширени наставни програм иучке школе; али у свакога би се морало наћи оно, у чем и јест била снага толиких вредних мужева старе школе, који су се уз мање обсежне али сигурне резултате наставе, одликовали тим светијим вршењем дужности и неограниченом оданошћу својему учитељскому звању. Мјесто тога чини се, да су иовољнији правни одношаји, засновани новим школским законом, код многих, и то понајвише млађих учитеља, уродили нреузетношћу, а већа слобоца да се је извргла у разузданост, те кано да се је сметнуло с ума, да су већа нрава подељена у име већих дужности, и за веће жртве, које су се наметнуле обћинам, да се очекује и бољи плод школскога рада. Главне мане, које су се опазиле код пучких учитеља јесу ове: 1. Најпре су веома честе тужбе на пучке учитеље, именито на селу, да занемаривају своје дужности у школи. Ако је већ недовољно и знак духа надничарскога, да учитељ без љубави и нутарње оданости својему звању, а можца и без довољне приправе, прописано време у школи проведе само зато, да је одиачао, што је учинити дужан: што да се рекне о оним учитељима и о њихову поимању јавне службе, који се на очиглед оним, који тешком муком уздржавају школу, неузтручавају пустоиашице кршити и сам нронисани ред школски ? Сваки час стижу овому кр. земаљско владному оделу пријаве; како је овај учитељ, ради својега приватнога носла но више дана без ичије дозволе школу разпустио, како ју је опет онај пуке забаве ради, да може црквеноме годуусуседно место или у лов отићи, самовољно недржао или ју саму себи оставио ; како се оиет трећи за времена обуке ради онрављана других посала у свој стан повлачи, или у сеоској крчми седи, а међутим школу или на ником или на какову детету оставља. Од уредна човека тим се начином необављају ни своји послови, а некмо ли би се смели јавни. Пучки учитељ, ако ће да се поноси значајем, те ако ће да ужива права јавног чиновника, ваља да познаје и строге дужности такова положаја. А нада све човек, који је зван, да усади деци живу ћут дужности, како ће то постићи, ако тај наук буде побијао својим примером. Нису редке тужбе, да учитељи и с иревеликога занимања својим господарством занемарују школу. 0 земљиштном поседу, с којим је е«ојена већина учитељских места у овој земљи, познати су назори овога кр. земаљско-владнога одела, који држи, да таков посед у становитих граница не само да није никаково зло, него да може бити и од благотворна уилива. Занимање госнодарством не само да у слободних часових иружа учитељу