Školski list

— 100 —

Наша ДЈеца науче у школи читати, писати и нешто рачунати, и то је све што ће им вриједити за будући живот. То може бити и много и мало, према околностима у којима се данашњи ученик нађе. Наше околности такве су, да од те школске добити не може велике користи бити, јер су у нас слабе прилике за читање и писање, а још слабије за рачунање. Но наша дјеца не уче у основним школама само читати и писати и рачунати ; него уче и многе друге предмете, међу осталијема и зоологију и ботанику и минералогију итд. Загледа ли мало човјек у те књиге, из којих се дјеца наша уче тим разним „логијама", доиста се мора задивити колико је ту натрпано несланога „ученог" материјала и каквим се предметима скоро без икакве користи на муке меће неразвијени мозак наше иначе даровите и сиособне дјеце. Чисто нам се чини, да се у том погледу полазило са тога гледишта, да је мозак дјетињи подобан, да чини критичну анализу и самијех аистрактних појмова са оном истом логичном чистотом и тачношћу, с којом је то у стању да чини мозак добро развијен и спремљен у са свијем зрелијех људи. А то је са свијем погрешно. То доводи основну школску наставу до правијех карикатурнијех резултата, без обзира на то, што се тијем промашају практичне цијељи, које практични живот од школе тражи. НЗ НСТОРНЈЕ ПЕДЛГОГНЈЕ. (За награду.) 3- Франке и пијетистиПијетизам то је она религијска наука, но којој се религија и хришћанство има очитовати више чуством и деловањем (срцем и вољом,) него знањем (разумом). Овај религијозни правац увео је Јаков Шаенер. Зато пре но што пређемо на пијетисте, разгледа ћемоњегове назоре о настави вере. — Главна је ствар, вели он, да хришћанин осети своју грешност и да увиди потребу спаеа, а није знање верских чланака. Побожност, искрена молитва и богобојазљивост вреди више него црквена наука. Катихизис се не смије учити на памет, него се мора учинити нлодоносним за срце и живот, иредавајућ га према пријемљивости. — Овај његов религијозни правац попримљен од пијетиста сударио се са строго црквеном науком а у неколико и са чистом човечношћу. Глава пијетиста бијаше Август Херман Франке. Родио се 1663. у Либеку. Основне и гимназијске науке изучио је у родитељској кући. На свеучилиштима у Ерфурту и Килу изучавао је теологију а уз-а-њу слугаао и световне предмете, који су у њему засновади реалистички правац.