Školski list

~ 102 -

образбе састоји у обрађивању реалних знаности, у наображавању за разне занате особито у васпитавању и настављању сиромака и сирота. Главни предмет наставе бијаше вера. „Један квинтл живе верз, вели он, вреди више него цента голе хисторичне знаности а каиља праве љубави више него море знања свих тајности." Она се изучавала на основу катихизиса, библије и читанке а ослањала се на молитве и црквене обреде, пример и наставу. На молитве и побожне вежбе много се пазило, даначе се у том толико прећеривало да се место праве побожности развило неириродно богомољство, којим се угушује прирођена веселост деце те у њих побуђује тмурност и притворност. — Од других предмета највише су се изучавале реалије и то понајвише изван школе на шетњи, у радионицама, збиркама и т. д., јер се настојало да деца упознаду прирзду, послове човековог живота и радионице занатлија. Читање се предавало по срицајућој методи а писало се по прегледу. Рачунало се мало а певале само црквене песме. Франке се шкрбио и за телесно добро својих ђака. Његови се заводи одликују својим цолисходним устројством. Старао се за добро покућтво, учевна срества и књиге. Деци није кратио одмора, али не бијаше дуљих Ферија. И у неђељу морала су у школу, „јер ако деца могу ићи куд их је воља, онда лако забораве, што су научила кроз ћедан, растресу се и подивљају те учитељи имаду силнога посла, док их опет у ред доведу. Одмор се постиже телесним вештбањем, каквим угодним и механичним радом те ироматрањем занимивих предмета из природе и уметности." Игра се кратила а дисциплина бијаше строга, ну кажњивали су према индивидуалности и понашању дететову. Франке је својом праксом надмашио све своје нретходнике а од иедагога, који су дошли после њега, није га могао ниједан достићи. Ал његов ред извргне се брзо у механизам и извањску точност изгубив васпитни карактер. Више је знаности деломице занемарио, јер је највише пазио на веру. Ну ипак је знатно нривредио развитку човечанства. Силни његови ученици разнесоше његове снасоносне установе ио целој Њемачкој. Посвуда се ночеше дизати сиротишта и школе за сиромаке. А тим, што је међу наставне предмете уврстио природне науке буде зачетник реалних школа. И његови ученици Хекер и Семлер подигоше прве реалке. Семлер, надзорник Франкеових њемачких школа, подигне 1706. прву реалку, у којој се учила математика, астрономија, геограФија, историја, природне науке и све врсти господарства. — Хекер утемељи 1747. реалку у Берлину с којом сиоји учитељиште. Његову су реалку понравили Силбершлаг и Шиилеке, који су си око развитка реалка стекли великих заслуга. У почетку несу могле реалке задовољити оном, што се од њих захтевало, јер су биле претрпане иредметима Та претрпаност даде новод устројавању сгруковних школа М. С. К.