Školski list

— 212 —

Давид ВигањиК из Отока и 3. Стеван КалуђерчиК из Сомбора с одличним успехом. — 4. Миле Драгаш из Слуња, 5. Раде ЈањчиЛ из Тоболића, 6. Јеврем МиковиК из Сентомаша и 7. Милорад ПаиулиК из Даља с врло добрим успехом. — 8. Божидар ЛазиЛ из Сомбора, 9. Милан Црнојачки из Т} 7 рије и 10. Гавра ПоиовиЛ из Ст. Шова, учитељ у Д. Тузли, с добрим успехом. — 11. Светозар СуботиК из Фелдварца с довољним успехом. У осталим разредима, и то у првом, похвална је нарочито ирииравница Катарина ЛађевиКева из Карловца, која је разред свршила с одличним успехом; за тим Марија ПоковиИева из Слатипа и Милутин КовачевиЛ из Машвине, који свршише разред с врло добрим успехом ; остали га свршише с добрим и довољним уснехом; у другом разреду свршише с врло добрим успехом Христина БузачиКева из Буча, Петар БараИ из Бухача и Раде Лончар из Примишл.а, остали с добрим и довољним усиехом. Штииендија је уживано три из закладе блаженоиочившег митроносног несника срнског Лукијана Мушицкога по 120 ®ор., и двадесет из ерпских народно-црквених Фондова. За идућу шк. годину упражњене су две Мушицкове и седам пародних штипендија. У току ове шк. године приредише приправници и нрпиравнице о св. Сави красну „беседу" у корист својих сиромашнах другова. За ову беседу има највише заслуге Јеврем пл. МиковиК, сада оспособљени учитељ. 15. Јуна (на Видов-дан) ириређен је на српском гробљу парастос фундаторима ове школе, те су им том приликом гробови прелити. Овај лети обичај обавља се редовно сваке године у присуству целог завода и многобројне публике. У вежбаоници било је свега 32 ученика, и то 1Б дечака и 17 девојчица. Од ових свршило је IV. разред 10, 3 дечака и 7 девојчица, а по успеху 6 врло добро и 4 добро. — П. РадуловиК. САШЧЕЗВО ВЕЧЕ. Превео М. Симеон Кончар, народни учитељ. (Свршетак.) Отачност и детињост у народном духу пак врело је сваке чисте среће народне. Дакле је народна вера у Бога врело сваке праве народне врлине) сваке народне среће и сваке народне снаге. Греху, врело и последицо неверства! Греху, делање човеково проти нутарњем осведочењу наше природе о праву и неправу! Греху, врело помућења наших нрвах основних нојмова и нашега чистога природнога чуства! Греху, уништење вере у сама себе човече, и у твоје нутарње чуство, ти си губитак вере у Бога, ти си губитак твоје еиновности ирема Отцу небесном! Јавни греху, нркосе човечанства против божанству. Омрза греха, право чуство детињег одношаја човечанства нра»га Богу, израз и последица вере човечанства у откровење божије у нутарњости његове природе.