Školski list

— 58 -

паестој години учитељоком нозиву и још и данас је учитељ свога народа. Школе, школе! — беше гесло тадањег времена, а и сада је. Али где да се нађу учитељи ? Шта је било наравније, него да онај, који .је нешто научио, научи то исто и друге ; сама нужда изазвала јеушколама бугарским потребу узајамног обучавања. Па тако и Славејков, ношто је учио неко време у једном месту, селио се у друго, да и тамо учи. Као учитељ учио је читати, писати, рачунати, иознавати славну прошлост и онирати се Фанариотама у више него шесдесет бугарских општина. У борби иротив Фанариота грозила му је не једном смрт! И турски ханџ ;р севао је већ над његовим вратом. Доста често имао је ирилике да се упозна са мрачним нодрумима турских тавница. Сем тога имао је да се бори и против онога, што је најтеже : против нредрасуда свога сопственога народа. Уз то је сам собом марљиво учио и збирао. Из искуства познао је бугарски језик и његово богатство више него ико други, он га и разумева више него ико други, нознаје његову чистоту и упућује младо бугарско ноколење, како треба најиравилније да развија свој матерњи језик. Славејков се старао и за то, да даде народу књиге. Врло омиљени постали су његови хумористички календари за народ и његове песме. Ти календари, штампани у Цариграду, чувају се као драгоцености. Оригинали његових песама су изгорели или су му украдени — али народ их зна на намет и тако ваљда неће бити сасвим изгубљене. Борбу против Фанариота, која се развила у целом народу, окончао је Славејков славно као редактор „Македоније" г. 1870. у Цариграду. Већи део Бугарске спасао се јарма грчких Фанариота. Кад је букпуо г 1877. руски рат, био је баш учитељ у Старој Загори за Балканом. Приликом пљачкања посташе ту жртвом пламена и многи Славејкови рукоииси, многа дела, на којима је радио целога свота живота и којих се губитак неда накнадити. Али Бугарска је постала слободна. Славејков је доживео и збацивање турскога јарма. После многих звања, која је извршивао за време рата и руске окунацнје, буде од новог бугарског кнеза позван за министра. — Али Славејкову беху његова начела дража него министарска столица. Рекао је кнезу и Софији збогом и отишао је у Пловдив, да поново буде учитељ. Он је и данас тамо будилац и учитељ, и ми искрено желимо братском . бугарском народу, да му промисао што дуже сачува тако врснога мужа. (Хум. Л) влсптЕТЂхш" Интересантно питање о настављању слеиих раснрављано је у Француској у једној конФеренцији, што је ју сазвао г. Плазол де Понтенеи, који је сам слеп од рођења У Француској се налази 40.000 слених људи. Четвртина истих припада имућним иородицама и може да онетане без јавне милостиње. Друга четвртина у толикој је мера душевно скучена, да јој се не може ничим да накнади несрећа изгубљенога вида. Ти се морају оставити ацсолутно старању ошнтина, у којима су рођени.