Školski list

— 61 -

укупно 7889 ф. 45 н. Толику материјалну корист имали су дакле учитељи за ове иоследње двв године дапа од свнларства, а до њихове ревности стоји, да та сума буде одјако и већа. Има учитеља, који су за иродате галете иримми сто и више Форината, а то је зацело лена закрпа. Још је на жалост мало српских учитеља, који се баве произвађањем галета и од тог малог броја да поменемо ове: г. 1882. примили су за галете Никола Алексић учитељ у Баваништу 30 55 ф , Јован Бугарски учитељ у Парага 42 45 ф . и Александар Чешљар учитељ у Жабљу 31 ф. ; г. 1883 Јован Челебић учитељ у Делиблату 52*45 ф ,, а Живојин Предраговић учитељ у Баванчшту 36 80 ф . Дај Боже да њиховим примером пођу и други! (Земаљска заклада за мировине ) народних учитеља у грађанској Хрватској и Славонији износила је концем 1883. год. у паиирима и готовом 288,893'37 ф . Од г. 1882. умножила се за 33,228 12 ф Мировинска заклада за бившу крајину износила је иак 231,257 ф . 9 х / 2 н. (Трговачка школа у Босни .) Варош Брчка обратила се земаљској влади са молбом за оснивање трговачке и економске школе у Брчкој и одредила је већ на ту цељ 20,000 Фор. (Поклон учитељима.) Римокатолички епискоиат у Угарској ноклонио је приликом свог носледњег састанка у престоници 20,000 ф својим вероисиоведним учитељима. (Северна Америка.) У сједињеним североамериканским државама траје већ од неколико месеца жив нокрет у корист школе. Тамо се централна влада налази у за нас чисто невероватној неприлици с тога, што не зна шта да уради са 100 милиона долара, који се као сувишак од лањске године налазе у државним касама. Нађоше се родољубиви људи из свију сталежа, који су ради да влади добрим саветом помогну, те покренуше јаку агитацију, да покупе што више потписа за петицију на кон^рес, у којој се захтева, да се од сувишка у државним касама употреби иоловина, т. ј. 50 милиона на школске цељи и да се та сума по броју глава раздели на ноједине срезове, а влада да пази, да сераздељен новац употреби само на наставне цељи. Они мотавују свој захтев међу осталим тим, да се унаиређивањем школе најбоље потномаже сиромашнија класа, јер се образовањем моралних и умних снага сваки који је у школи био оспособљава, да вештије и корисније ради, те се тим унапређује не само благостање појединаца, него иосредно дсбија отуд и народно богатство и државно благостање. И иначе се заузимају у северној Америци јако за школу и онда није чудо, што се тамо на све стране напредује. (Учитељице у Немачкој.) Плата учитељица је у Немачкој уонште нижа од плате учитеља; само у Лајпцигу изједначене су у том ногледу учитељице потпуно и учитељима. У многим местима немају учитељице права ни на деФинитивност ни на мировану. У јужној и средњој Немачкој положај учитељица је саразмерво најбољи; ту их је више него другде и настављају на задовољство школских власти понегде и у нижим разредима мушких или иомешаних школа (као н. пр. у Штутгарту.) Зато су напротив одношаји учнтељица најнеповољнији у Бремену (где и у женским школама има само осам учитељица, а остало су учитељи) и у Либеку.