Školski list

- 54 —

ђањем гимнастгте, музике и цртања у ствари обелсжила и потла. У том погледу може Барлеов васпитни завод у Лииском, завод у Шпеифенталу код Готе и школа рада за домаћу посленост у Берлину за углед да иослуже. У свима земљама, у којима је ручан рад скопчан са школском паставом, стоји Данска и Шведска у првој линији. Све то има да се упише у заслугу једном човеку, који је еав свој живот посветио тој идеји, ато је дански коњички каиетан (ритмајстер) Клаузон Кас, кога одношаји оне вароши, где је његов гарнизон био, иагонише, да наставу деце у своје руке узме. У овом поелу држаше се он свога васпитног система, у ком норед душевног изображења и вежбање ручнога рада веома знатну улогу имађаше и па који се угледаше многе породицн. Додније истуни коначно вз војске и посвети се једино васпитаау деце. Његова тежња не беше управљена школи, него кући и нородици, за коју је основао друштво „домаће радиности", код којега члапови породице нађоше кориснога запимања. Тим се начином крепио живот нородички, чувао онасности лењовања, унапредила домаћа радиност, општа вештина народа подигла и благослов рада као извор праве радости и среће живота к свести народа нредочила. У почетку године 1В73. основа Клаузон-Кас друштво г .ошште дан ске домаИе ■радиности" , којега беше задаћа: да мање локалне заводе и поједине за ствар вредних и радених људи побуди, да прикупљају и ирибирају ствари за углед, оснују школу за изображавање учитељских сила, да потребите моделе за рад набаве и продају. да куповину сировине унаиреди и да нриређује изложбе тих радова. Укратко: да све растројене снаге у земљи у једиу целину прибере и организује у интересу унапређења паставе рада. Друштво „домаће радиности" у Копенхагену изображава учитељ ске снаге и руководи читав анарат. Задруге местне „домаће радиности" оснивају школе радионице, у којима се изучавају елементи разног рукоделства. Те школе радионице распростреше се по целој Шведској и понајвише стоје у свези са народном основном школом, М овде се извршио други део Клаузон-Касове тежње, да наиме — у ручном раду лежеће васпитне моменте, спајањем школе радионице са школом учења, за васпитање младежи Делотворнима учини. 0 суштини школе рада говори Клаузон-Кас сам овако: „Цељ ручнога рада и школе домаће радиности јесте, да лакоћу руку к д деце и природну способност њихову за „ручан рад" нробуди и развије, да за рана око и руку изобрази и да се тим припреми дете за нрактичан положај у животу, да школи учења буде руканом ћ и правпм брижљиво обрађеним системом унапреди школе стручне, које се могу довести у свезу са ручним радом, Њихова црљ прс стире се даље, да се детету нокаже, како ће се корисно занимати, играти, да се тим обезбеди и сачува лењости, безпосличарења и од свих оних зала, која отуда проистичу; да му чешће даду прилику, да се радује своме рукотвору и производу, да напослетку задовољи своју тежњу к стварању. Школа ручнога рада хоће свима својима ученицима да даде практичан поглед на живот, да их поучи, како ће у многвм случајевима сами