Školski list

— 77 —

(Ковин.) Учитељ Рогожарски стављен је у пензију са иуном нлатом. Служио је 46 година, и то у Ковину 23 као примеран учитељ, због чега му је и општина по налогу жупавијском без противлења дала целу његову плату као пензију. (Где је рођен Коменски.) У Линднеровој енциклопедији педагогије наводи се, да је Коменски рођен у околини Угарског Брода у Моравској, јер се не зна тачно место, у ком се родио славни недагог. То место ваља тражити у Комни на „Миличковом грунту"— тако доказу.је Ф. Кожелуха у „Часопису оломучког музеја". Право име Коменсково је по том иснитаоцу Јан Миличка; породично име Миличка претворено је у Амос (лат. атаге *• миловати), а Коменијус узето је од родног места Комне. (Бугарска.) У Пловдиву у Источној Румелији почео је да излази педагошки журнал под насловом „Училиштен дневник". Издаје га и уређује дирекција народне просвете у Пловдиву. Исти доноси у својој другој свесци извештај о стању школства у Источној Румелији концем школске године 1В8 2 / 3 - По томе има свега 1696 народних школа са 82,991 учеником и са 2242 учитеља. Средњих школа има свега 37 са 2999 ученика и 110 учитеља. — Сем тога има 4 гимназије: две мушке у Пловдиву и у Сливну, и две женске у Пловдиву и Старој Загори. Штинендиста је било 180 у провинцији, а 58 у иноземству. За издржавање 4 државних школа, за потпоре, штипендије и за учитеље потрошило се прошле године-свега 1.389,051 Франака .(Н.) — Женско друштво у Пловдиву намерава да отвори забавиште за малу децу. — Поменули смо у прошлом броју „бунт" гимназиста у Пловдиву. Исти се завршио решењем дирекције просвете, по ком се на неопредељено време затварају 3., 4., 5 , 6. и 7. разред пловдивске гимназије. Међутим је одмах изишло и друге решење, којим се поново отварају сви разреди сем шест.ог, који остаје затворен до даљег наређења. Жалосно је да се такви „бунтови" појављују и по другим бугарским заводима. Тако се јавља за „бунт" реалаца у Сливну, „бунт" реалаца у Рушчуку, „бунт" гимназиста у Габрову. Наравски да се сви ти „бунтови" свршују са великом штетом ученика и њихових родитеља. (Марибор .) 29. Фебр. прелставили су се у Бечу словеначки носланици Гедел, Бошњак и Раич министру просвете Конраду са молбом, да изволи наредити, да се у учитељској школи у Марибору заведе словенски језик као наставни језик. По дугом цоказивању и убеђивању обећао је поменути министар, да ће строго на то пазити: да сви учитељи у учитељској школи морају знати словенски, а приправницн ће сем из граматике морати још из ког другог предмета да полажу испит на словенском језаку, да тако покажу не само теоретично, него и практично своју епособност, да настављају словенским језиком. (Ретка узајмност,) Под тим насловом доноси кикиндска „Садашњост" вест, да је мокринско онштинско претставништво изабрало за општинског бележника тамошњег немачког учитеља Петера Лауба, а немачки школски сто поставио је привремено на усљед тог избора упражњено учитељско место православног капелана г. Васу Кадића.