Školski list

— 123 —

С Т И П С А. Показујући ђацима како комад, тако и истуцане стипсе учитељ (—ица) пита за име, а прозвани ђак на питање одговвра. Стипса се по облику разликује од камените соли, она је особеаог (кристалног) изгледа, али не коцкастог, него осморастог (т. ј. кристалише у осморцима.) Стипса је боје беле; није провидљива него прозрачна и сјајна као стакло. Кус јој је слатко-кагатар (опор, љут) и купи уста; стипса се топи већ у хладној води, брже пак и већма у врућој. Греботина јој је бела. Кад се греје, она се тони а у великој и јакој топлоти постане белом шупљикавом масом (жежена стипса), која се по што се измрви и иситни, на ране носииа. Тврдо&а јој је од прилике така и тек нешто мало већа него у камените соли. Комађе стиисе даје се разбити и ноказује тада нераван, шкољкаст лом, т. ј. један комадић има пупчасту а други удубљену илочу Стипса је један пут и но тежа од воде (т ј. нека извесна, за премина воде је 1У 2 нута лакша од толике исте запремине стипсе.) Стинса је врло познат кон (минерал), који се оскудно у нрироди налази; осим тога има је нечисте у земљи и смешане с друтим камењем; у већој количини добија се из разних копова (минерала.) Стипса се уиотребљава при бојадисању, при табачењу (чињењу) за екидање длака с животињских кожа, у туткалисању папира, за тискање шара на откању, за бојење кожа, у лекарству и т. д.

1. У чему се каменита со слаже са стинсом а у чему се од ње разликује ? 2. Опиши осморац и пореди га с коцком по површинама, боковима, рогљевима и осовинама! 3. Како се од коцке нрави осморац а од осморца коцка? 4. Начини (ма од чега) коцку и од ње осморац а од њега оиет коцку! Систем: соли. Које копове до сада иознасмо и размотрисмо ? У чему се они све подударају ? — У том, што су чврстога склона, састава и што се у води растварају, у след чега имају кус, који није никад кисео; даље је у њих још слаба (мала) тврдоћа, мала нарочита важина и бела греботина. Копови (минерали), који имају те особине, зову се соли. Које соли познајете дакле? ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. (Ђудимски иротоиресвитерат.) На Благовести од 2—6 час. п. п. обдржаван је шк. испит у Калазу: На испиту било је 68 деце у прва